Stručna analiza: Ekonomski efekti projekta Jadar u najboljem slučaju ravni nuli, treba ga obustaviti

Ekonomski efekti projekta "Jadar" za Srbiju su krajnje neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju su ravni nuli, pokazala je analiza čiji su autori biznismen Zoran Drakulić, i ekonomski stručnjaci Boško Mijatović, Danica Popović i Dejan Šoškić.

"Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, projekat 'Jadar' nije opravdan i treba da bude obustavljen", ističe se u analizi u koju je Beta imala uvid.

Kako je navedeno, Srbija bi po projekcijama kompanije Rio Tinto, koja treba da sprovodi projekat "Jadar", imala zanemarljive prihode od njega po svim osnovama - 17,4 miliona evra godišnje, što je 2,6 evra po glavi stanovnika.

Takođe, država Srbija bi uz to sama finansirala, u korist Rio Tinta, celokupnu infrastrukturu projekta "Jadar" vrednu po procenama nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.), a ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu projekta i Rio Tinto bi u poptunosti raspolagao sa iskopanim litijumom.

"U slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine, itd.) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati sama", navodi se u analizi "Koliko bi Srbija dobila od projekta Jadar".

Ukazano je da "Vlada planira da dodeli i 419 miliona evra subvencija, netrasparentno i bez ikakvih garancija, za izgradnju fabrike električnih baterija malo poznatoj slovačkoj firmi InoBat koja nema ni dan iskustva u masovnoj industrijskoj proizvodnji električnih baterija".

U analizi je navedeno da se jedina raspoloživa procena ekonomskog efekta projekta "Jadar" nalazi na sajtu Rio Tinta i poziva se, kao i svi zvaničnici kompanije, predsednik države i Vlada Srbije, na studiju koju su naručili i platili malo poznatoj londonskoj konsalting kompaniji, Ergo Strategy Group.

"Očigledno da je cilj investitora bio da kroz Studiju prikaže da je doprinos projekta srpskoj ekonomiji i državnim javnim finansijama značajan. Međutim, sama Studija pokazuje da su ti efekti minimalni i da bi jedini potencijalni dobitnik rudarenja litijuma mogao biti Rio Tinto", istakli su autori analize.

Ocenjeno je da iskustvo Ziđina u Boru gde se, zbog manjka domaće radne snage, masovno zapošljavaju građani Kine, pokazuje da se ne može očekivati značajnije zapošljavanje domaće radne snage na izgradnji ili tokom funkcionisanja rudnika.

Što se tiče prihoda za budžet Republike Srbije, oni se svode na 184,5 miliona evra godišnje, što je izuzetno malo za projekat ovog obima i, pre svega, ovakvog ekološkog rizika. Treba imati u vidu da čak i tako skromna cifra predviđena Studijom drastično preuveličava realne budžetske prihode koje bi Srbija zapravo mogla da očekuje od projekta", smatraju autori analize.

Po osnovu rudne rente i drugih naknada, kako piše u studiji koju je objavio Rio Tinto, prihodi bi iznosili više od 40 miliona evra godišnje - 24 miliona evra na nacionalnom i 16 miliona evra na lokalnom nivou i to u momentu maksimalne proizvodnje, odnosno tek posle desete godine rada rudnika.

"Uz to, kao što je bio slučaj sa Ziđinom u Boru i Majdanpeku, sasvim je moguće da vlada odluči da smanji stopu rente, tako da bi i taj mali prihod stečen od bespovratnog vađenja neobnovljivih resursa zemlje, bio dodatno smanjen", navodi se u analizi domaćih stručnjaka (Zoran Drakulić, osnivač Point grupe sa višedecenijskim iskustvom u rudarstvu, Boško Mijatović, osnivač Centra za Liberalno-demokratske studije, Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji, Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bivši guverner Narodne banke Srbije).

Oni su procenili da bi najveći predviđeni prihod zapravo bio porez na dobit preduzeća na godišnjem nivou od 85 miliona evra.

"To potvđuje da Rio Tinto predviđa godišnji profit pre poreza od 567 miliona evra (uz stopu poreza od 15 odsto), uz isplatu dividendi od 333 miliona evra godišnje (stopa poreza od 15 odsto za naplaćenih 50 miliona evra koji bi predstavljao drugu najveću stavku potencijalnih prihoda Srbije od projekta)", ističe se u analizi.

Međutim, kako je navedeno, porez na dobit Rio Tinto ne bi plaćao tokom prvih pet podina projekta kada bi gomilao gubitke tokom izgradnje, niti tokom poslednje tri godine predviđene za zatvaranja rudnika.

To praktično znači da bi Rio Tinto plaćao porez na dobit samo tokom 12 godina od ukupno 40 godina projekta.

"Realnost je da Vlada Srbije planira da potroši najverovatnije oko milijardu evra srpskih poreskih obeznika u sledećih pet godina zarad, u najboljem slučaju, nulte neto zarade tokom narednih trideset pet godina projekta. Međutim, ako se uzmu u obzir ogromni ekološki i klimatski rizici, kao i rizici i troškovi upravljanja ogromnim količinama rudnog otpada i opasnih sirovina za preradu rude, realnost po Srbiju bi mogla biti mnogo gora", upozorili su autori analize.

Naveli su da je ključna pretpostavka studije koja opravdava projekat "Jadar" da će litijum karbonat biti prodavan po prosečnoj ceni od 15.600 evra po toni tokom života projekta, što je veoma optimistično. Naime, cena osnovne sirovine, litijum karbonata, od koje zavisi isplativost celog projekta, pala je za 81 odsto za samo dve godine i iznosi 10.300 evra u oktobru 2024 godine.

"Uzroci pada cene litijum karbonata su višestruki, a tri su glavna - pad tražnje za električnim automobilima, koji su još uvek znatno skuplji od vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, obilna ponuda litijum karbonata sa otvaranjem novih rudnika u Južnoj Americi i smanjenje učešća litijuma u baterijama sa pojavom supstituta, poput natrijum jonskih baterija, koje su ekonomičnije, dugotrajnije i manje toksične od litijumskih", navodi se u analizi i dodaje da bi otvaranjem rudnika Srbija bila marginalni igrač na posve neizvesnom svetskom tržištu litijuma.

Kako je ocenjeno, viševekovne ekološke posledice projekta "Jadar" bi ostale, bilo da se rudnik eksploatiše do kraja ili brzo zatvori.

"Kao što su pokazale poplave u dolini Jadra 2022. godine, klimatske promene donose velike, nove rizike za sve rudarske projekte. Na primer, ukoliko bi došlo do popuštanja deponije jalovine, zagađenja voda i drugih ekoloških katastrofa, Srbija bi snosila višedecenijske katastrofalne finansijske posledice koje bi iziskivale stotine miliona evra samo za sanaciju", navodi se u analizi.

Dodaje se da rudarske kompanije, druge države ili Evropska unija nikada ne bi prihvatile da snose finansijske posledice bilo kakve katastrofe u Srbiji.

"Srbija bi finansijski ostala sama, kao što se uostalom i videlo u izjavama stranih zvaničnika koji su došli jula 2024. godine u Beograd. Litijum za projekat Jadar bi obezbedila Srbija, Rio Tinto bi pokupio profit, a Srbija bi snosila potpunu odgovornost za sve prateće rizike", upozorili su autori analize.