Iduće nedelje redovna godišnja vežba nuklearnih snaga NATO-a
Pre nekoliko nedelja pošto je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio izmene ruske nuklearne doktrine da bi obeshrabrio zapadne saveznike Ukrajine da podrže napade na njegovu zemlju.
Vežba "Steadfast Noon" počinje u ponedeljak i trajaće dve nedelje. Predvodiće je Belgija i Holandija, koristiće se osam vojnih baza i uključiće 2.000 ljudi i 60 aviona iz 13 zemalja. Ta godišnja vežba se održava u isto vreme svake godine duže od jedne decenije.
Učestvuju bombarderi i borbeni avioni koji mogu da nose nuklearne bojeve glave. Ne koristi se bojeva municija. Najveći deo vežbe se održava na oko 900 kilometara od Rusije, u Severnom moru. Moskva je obaveštena o vežbi, kažu zvaničnici NATO-a.
Danijel Banč, šef nuklearnih operacija u vojnom štabu NATO-a, rekao je da će na vežbi, iako će biti uključena desetine aviona, veliki deo vežbe biti "iza kulisa".
"Nastojimo da proverimo celokupni sistem; stavljajući ljude u teške pozicije, brzim tempom operacija", rekao je Banč i dodao da je izazov koordinacije svega toga.
"U neizvesnom svetu, od vitalnog je značaja da isprobamo našu odbranu i da je ojačamo da bi naši protivnici znali da je NATO spreman i u stanju da odgovori na svaku pretnju", rekao je novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute novinarima u Londonu.
Sjedinjene Države i Velika Britanija, sa svojim strateškim nuklearnim snagama, ključni su za taktiku NATO-a za odvraćanje potencijalnog protivnika. Francuska takođe ima nuklearno oružje, ali nije deo grupe za nuklearno planiranje NATO-a.
Angus Lapslei, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za odbrambenu politiku i planiranje, rekao je da vježba ima za cilj da dokaže da je sposobnost alijanse da se suprotstavi bilo kojoj prijetnji za svoje 32 zemlje članice i da bi "svaki protivnik to zaista morao da shvati izuzetno ozbiljno".
Lapsli je rekao da NATO prati pojavu Severne Koreje kao nuklearne sile, brzo širenje nuklearnih kapaciteta Kine i razvoj događaja u Iranu, ali "očigledno ono što nas najviše brine je Rusija".
On je rekao da Moskva u poslednje dve godine ulaže u nuklearne snage "sa sve većim intenzitetom" i da "uvodi mnogo novih sistema i stavlja veći naglasak na ulaganja u sisteme naoružanja kratkog i srednjeg dometa".
Lapsli je primetio da Moskva u poslednje vreme "veoma mnogo govori o svojoj nuklearnoj doktrini i o tome kako se ona razvija". On je rekao da se čini da je to "prilično jasan pokušaj da se utiče na nas" povodom podrške Ukrajini.
Putin i drugi iz Kremlja često su pretili Zapadu ruskim nuklearnim arsenalom. Krajem prošlog meseca Putin je rekao da će se konvencionalni napad na Rusiju od strane bilo koje zemlje, a uz podršku neke mnuklearne sile, smatrati zajedničkim napadom tih zemalja.
Cilj te pretnje je da odvrati SAD i njihove saveznike da dozvole Ukrajini da rusku teritoriju napadne oružjem većeg dometa, a i izgleda da time Moskva značajno smanjuje prepreke za moguću upotrebu svog nuklearnog arsenala. Ali NATO nije video nikakvu stvarnu promenu u nuklearnom stavu Moskve.
Preuzimajući dužnost 1. oktobra, Rute je naglasio da, iako je Putinova nuklearna retorika bila "nepromišljena i neodgovorna", nema dokaza o bilo kakvoj neposrednoj pretnji upotrebe nuklearnog oružja.
Rute je rekao da je važno ostaviti Putina da "govori o svom nuklearnom arsenalu", a "želi i da mi govorimo o tome, a mislim da ne bi trebalo".
Istovremeno, rekao je Rute, popuštanje pred bilo kakvom pretnjom "bilo bi presedan: da upotreba vojne sile omogući nekoj zemlji da dobije ono što želi, a da mi to ne možemo".
