Zašto i kome su važne Međunarodne izložbe
Kakav benefit možemo očekivati od održavanja EXPO izložbe?
U trenutku kada se gradovi širom sveta nadmeću za priliku da postanu domaćini narednih Međunarodnih izložbi (EXPO), pitanje isplativosti, potrebe i dugoročnog uticaja ovih globalnih događaja postalo je centralna tema javnih rasprava.
Kritičari ističu visoke troškove organizacije, dok zagovornici tvrde da EXPO ne samo da donosi ekonomske i diplomatske benefite već ostavlja i trajan kulturni i infrastrukturni trag na gradove domaćine. Ovaj ambivalentan stav prema predstojećoj specijalizovanoj izložbi u Beogradu podstakao je mnoge stručnjake iz različitih oblasti da ponude svoje viđenje. Jedan od njih je i Čarls Papas, istoričar i stručnjak za Svetske izložbe, koji veruje da EXPO ima jedinstvenu moć da oblikuje gradove i doprinese globalnom razvoju.
Tokom više od 170 godina Svetskih izložbi, nijedan grad nije doživeo veću transformaciju od Pariza u kom su nakon održanih svetskih izložbi ostali simboli poput Muzeja Orsej, Male i Velike palate, Aleksandrovog mosta i Ajfelovog tornja. Iako nije svaka izložba ostavila takvo nasleđe, uspešne svetske izložbe mogu poslužiti kao pokretasč za dugoročna ulaganja u infrastrukturu.
Širom sveta, međunarodne izložbe donele su nove građevine koje su postale lokalni i svetski simboli (poput Ajfelovog tornja u Parizu, Svemirske igle u Sijetlu, ostrva Treasure u San Francisku, čarobne fontane Monžuik u Barseloni, Lisabonskog Okeanarijuma itd.), ali i lokalno vrlo značajne benefite – infrastrukturna unapređenja koja su doprinela unapređenju kvaliteta života, ekonomskom i privrednom napretku gradova.
Čikaška Svetska kolumbijska izložba 1893. godine podstakla je izgradnju moderne mreže puteva i podzemnih železnica zahvaljujući kojima je grad postao poznat. EXPO 1967 Montreal ubrzao je stvaranje prvog potpuno automatizovanog brzog tranzitnog sistema u Severnoj Americi, poznatog kao Expo Express. Za EXPO 1970 Osaka, Japanci su potrošili ekvivalent današnjih 14,4 milijardi evra nadograđujući gradski sistem podzemne železnice, pruge, auto-puteve i aerodrom, znajući da će to uspostaviti grad kao ekonomskog konkurenta na svetskom nivou. Svetska izložba u Lisabonu 1998. godine podstakla je program Polis, koji se fokusirao na poboljšanje ekološke prihvatljivosti i kvaliteta života u čak 39 portugalskih gradova. Šangaj je u izložbu 2010. godine uložio oko 40 milijardi evra (neki kažu i do 80 milijardi evra) u infrastrukturu, uključujući javni prevoz, aerodrome i puteve, što bi moglo imati koristi za zemlju sa 10-strukim povratom samo od korporativnih investicija.
Mnoge građevine nastale za potrebe svetskih izložbi nastavile su svoj život po njihovom završetku i pronašle namenu u raznovrsnim oblastima kao turističke atrakcije, kongresne destinacije i prostori za održavanje masovnih kulturnih događaja. Na taj način, postale su dugoročni izvor ekonomskog rasta grada domaćina. Svetska izložba u Sijetlu je bila pokretač za izgradnju kongresnog centra, čiji godišnji doprinos ekonomiji grada premašuje 35 miliona evra. Kulturni centar Svetske izložbe u Šangaju 2010. postao je Mercedes-Benz Arena, sposobna da ugosti 18.000 ljudi, i dočekala mnoge svetske umetnike poput Ališe Kiz i Tejlor Svift. Prema nezavisnom izveštaju koji je objavio EY poslednja Svetska izložba u Dubaiju (i prva na Bliskom istoku), na potrošenih 6,3 milijarde evra doneće povrat od 30 milijardi evra do 2031. godine.
Pored toga, mnogi gradovi domaćini prethodnih izložbi diče se javnim parkovima nastalim za potrebe izložbi koji su i dalje centar lokalne dinamike. Prema rečima g. Papasa, oni su najdemokratskiji element izložbi: ”Svetske izložbe sa najvećim uticajem ostavljaju za sobom parkove koji snažnim magnetizmom privlače na hiljade ljudi što nam pokazuje da oni nisu luksuz, već neophodnost za ljudski duh”. Papas ističe da bi, ako se EXPO 2027 realizuje kako treba, Beograd mogao doživeti ovaj događaj više kao čaroliju nego kao skupu kletvu kako bi se neki mogli plašiti.
Čarls Papas bavi se temom izložbi kao glavni pisac časopisa Exhibitor od 2002. godine. Njegove knjige, „Flying Cars, Zombie Dogs, and Robot Overlords” i „Expo 2020 Dubai: The Definitive Edition”, istražuju kako su svetske izložbe oblikovale istoriju i transformisale svakodnevni život. Takođe je kopredsedavajući Instituta za proučavanje međunarodnih izložbi.
PR tekst
