Popov: Zakon o slobodi veroispovesti imao ogroman uticaj na rezultate popisa u Crnoj Gori
Dešavanja na političkoj sceni Crne Gore u poslednjih četiri, pet godina značajno su uticala na rezultate popisa u ovoj zemlji, a najviše sporni zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti koji je krajem 2019. i tokom 2020. godine izazvao velike proteste Srpske pravoslavne crkve (SPC) i dela vernika.
Ovako je za Betu rezultate popisa u Crnoj Gori prokomentarisao direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, dodajući da je insistiranjem na usvajanju ovog zakona i to u izbornoj godini, tadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović, napravio ogromnu grešku.
"Predlog Izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovesti, koji je Skupština Crne Gore izglasala krajem 2019. godine, a tadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović ga potpisao, doveo je do protesta Srpske pravoslavne crkve (SPC), njenog angažovanja u političkom životu zemlje i organizovanja litija tokom 2020. godine na kojima je ogroman broj građana Crne Gore iskazao svoje nezadovoljstvo", objasnio je Popov.
On je podsetio da su podele i ranije bile izražene u Crnoj Gori i da je bilo situacija da su se u okviru jedne porodice dva rođena brata različito izjašnjavala.
"Takvih primera je u Crnoj Gori bilo mnogo. Na primer, jedan brat se osećao i izjašnjavao kao Srbin, a drugi kao Crnogorac. Litije su doprinele da ovakvi primeri budu još izraženiji", pojasnio je Popov.
Naglasio je da sada dolazi do ekpanzije prosrpskog elementa.
"Prethodnih godina, od 2005. i 2006. godine, kada je organizovan referendum o nezavisnosti Crne Gore bila je obrnuta situacija. Zbog propagande koju je forsirao DPS Mila Đukanovića i Pokret za nezavisnu Crnu Goru dolazi do ekspanzije procrnogorskog elementa, međutim, poslednjih godina situacija se menja", rekao je Popov.
Dodao je i da je sporni Zakon o slobodi veroisopovesti doprineo da se veliki broj neopredeljenih i nezainteresovanih stavi na stranu SPC i da se izjasne kao Srbi.
"Otuda i ovakvi rezultati popisa i za čak 4 odsto više onih koji su se izjasnili kao Srbi nego na popisu 2011. godine. Mora se istaći i da je na ovom popisu bilo skoro za po jedan odsto više i Albanaca i Bošnjaka", zaključio je Popov.
play_arrow
