Revitalizacija prvog agregata RHE Bajina Bašta završava se sredinom decembra
"Projeket revitalizacije koštaće oko 32 miliona evra. Revitalizacijom nije predviđeno povećanje snage, pa time ni proizvodnje, jer je osnovni cilj bio zamena dotrajale opreme, zemema delova koji su potrošeni, kao i povćanje pogonske spremnosti i radnog veka elektrane za narednih 20 do 25 godina", kazao je Trišić novinarima u organizovanoj poseti elektrani.
On je podsetio da se hidroelektrana u Bajinoj Bašti sastoji od protočne hidroelektrane, snage 420 megavata, puštene u rad 1966. i RHE koja ima dva agregata sa po 307 megavata i koja radi u vrhovima potrošnje kada je energija najskuplja i najtraženija, odnosno angažuje se po potrebi i nije planirano da radi neprekidno, jer je "zlatna rezerva" elektro sistema EPS-a.
Kako je naveo, revitalizacija RHE "Bajina Bašta", koja je izgrađena je 1982. godine, radi se dvadeset godina nakog velikog remonta iz 2004. godine kada vitalni delovi, radno kolo i sprovodne lopatice nisu menjani.
Trišić je precizirao da su radovi na revitalizaciji prvog agregata počeli 1. aprila ove godine, a nakon demontaže opreme agregata počela je ugradnja novih delova koje je isporučila japanska kompanija "Tošiba".
Kazao je da je na prvom agregatu montirano radno kolo, težine 46 tona, turbinski poklopac i vratilo, a u naredne dve nedelje počinju i radovi na montaži motor generatora, posle čega će se steći uslovi za započinjanje testiranja opreme i puštanje agregata u rad.
Trišić je dodao da je u periodu maj-jul urađena i revitalizacija ulaznih zatvarača na oba agregata, a u tom periodu, u toku zastoja oba agregata, urađen je i veliki remont dovodno-odvodnog sistema RHE, koji je poslednji put rađen 2005. godine.
"Svi remonti ostalih agregata u hidroelektrani, osim ovoga koji se revitalizuje u RHE, završeni su i agregati su pogonski spremni za zimsku sezonu", istakao je on.
Naveo je da se sada čeka samo bolja hidrološka situacija.
"Imali smo lošu hidrologiju tokom čitavog leta. Ona se kretala oko biloškog minimum, što je protok od oko 50 kubnih metara u sekundi, a povećanje hidrologije na oko 150 kubnih metara u sekundi tokom jeseni manje je nego što se očekuje u ovom period godine. Srednji godišnji protok kroz Drinu na profilu od brane je 364 kubnih metara u sekundi", kazao je Trišić i naveo kako se očekuje da se protok poveća u novembru i decembru.
