Kako je saopštila vlada u Skoplju, Mickoski je istakao da proces evropske integracije Severne Makedonije "predugo traje, opterećen mnogim detaljima koji povećavaju frustracije i nezadovoljstvo vođenjem čitavog procesa".
"Iz inostranstva kao država često smo dobijali samo reči, a ne dela. Nedostaju rezultati, imamo samo obaveze. I kako je vreme prolazilo, frustracija je rasla među ljudima, zašto sada opet imamo drugi uslov, još jedno ograničenje... I sada moram da stanem pred svoje građane i kažem: pogledajte, dragi sugrađani, moji studenti, moramo ponovo da menjamo Ustav", rekao je premijer Severne Makedonije.
Istakao je da se Bugarska "do sada oglušila o 14 presuda Suda za ljudska prava u Strazburu za registraciju udruženja Makedonaca koji žive na tim prostorima, dok istovremeno traži uključivanje Bugara u makedonski ustav, što pokazuje da postoji nedostatak volje da se stavovi približe".
Premijer Severne Makedonije je naglasio da čak i ako Bugari budu stavljeni u Ustav, niko ne garantuje da je to poslednji uslov Sofije za ispunjenje neke obaveze i da za šest meseci ponovo neće biti traženo još nešto.
"Mi smo posvećeni pronalaženju rešenja i aktivnom dijalogu. Jedno od rešenja je, naravno, da se primeni formula koja je već primenjena u Prespanskom sporazumu (sa Grčkom) za odloženo delovanje, tačnije da u momentu kada uđemo u Evropsku uniju, te odluke postaju aktivne, što naravno predstavlja zaštitni mehanizam protiv kasnijih uslova", rekao je Mickoski na 20. Evropskom samitu u Salcburgu posvećenom Evropskoj uniji i reformama.
Severna Makedonija je u julu 2022. formalno počela "prvu fazu" pregovora sa EU, ali da bi prešla u "drugu fazu" i počela da otvara poglavlja mora da uvede Bugare u Ustav, što je stranka Mickoskog VMRO DPMNE od tada dosledno blokirala.
Premijer Severne Makedonije je rekao da je u Briselu, 19. septembra, kao rešenje ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena, koje bi počele da važe kad Severna Makedonija zatvori pregovore, ali da nije naišao na razumevanje za taj predlog.
