AP: Sa ili bez krajnje desnice na vlasti, veze Austrije sa Rusijom izazivaju zabrinutost

Razmena obaveštajnih podataka bila je tada ključna za sprečavanje tragedije, rekli su austrijski i američki zvaničnici. Ta saradnja se oslanja na uzajamno poverenje da tajne neće pasti u pogrešne ruke ili procureti neprijateljskim vladama.

A zapadni saveznici Austrije su poslednjih nedelja sve više zabrinuti upravo zbog te mogućnosti. Političke partije u toj zemlji su decenijama održavale otvorenost prema Rusiji kao deo tradicionalne spoljne politike neutralnosti, a niko više od krajnje desničarske Partije slobode koja je obezbedila najveći udeo glasova na prošlomesečnim poslaničkim izborima.

Ako Slobodarska partija bude deo sledeće vlade, neki analitičari upozoravaju da bi razmena obaveštajnih podataka mogla biti drastično ograničena, a možda i potpuno zaustavljena.

Za sada, Narodna partija s desnog centra ima mandat da formira vladajuću koaliciju. Pregovori će se voditi u narednim nedeljama i mesecima bez Slobodarske partije, pošto su konzervativci i sve druge stranke isključile mogućnost da vladaju s krajnjom desnicom. Ali ako ti pregovori propadnu, Slobodarska partija će sačekati svoj red.

U februaru 2018, kada je lider Slobodarske partije Herbert Kikl bio ministar unutrašnjih poslova, nekoliko stranih obaveštajnih službi isključilo je Austriju iz razmene obaveštajnih podataka posle racije policije po narečenju njegovog ministarstva i to u domaćoj obaveštajnoj službi.

Taj upad kojeg je austrijski sud u avgustu 2018 proglasio nezakonitim, šokirao je zemlju. To je izazvalo parlamentarnu istragu i dovelo do gašenja službe.

Još nije jasno da li je i u kojoj meri možda Rusija povlačila konce.

Beate Majnl-Rajzinger koja vodi liberalnu partiju Neos, rekla je novinarima u maju da su Kikl i Slobodarska partija 2018. ili svesno pristali da rade za interese Rusije, ili su se ponašali kao "korisni idioti".

Parlamentarna istraga je pokazala da su visoki zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem je čelu u to vreme bio Kikl, imali aktivnu ulogu koristeći optužbe protiv visokih vladinih i obaveštajnih zvaničnika u anonimnom dosijeu da bi naterali tužioce da odobre raciju. Kikl je negirao da je učinjen bilo kakav prekršaj.

Optužbe u dosijeu, uključujući korupciju, pogrešno rukovanje osetljivim podacima i seksualno uznemiravanje, nestale su, a posle četiri godine istrage još nije jasno ko je sastavio i procurio dosije na osnovu kojeg je sve počelo.

Austrijski mediji izveštavaju da se istražuje da li je Egisto Ot, nezadovoljni bivši zvaničnik obaveštajne službe, a osumnjičen da je špijunirao za Rusiju, možda sastavio dosije u pokušaju da potkopa tu službu, verovatno jer se naljutio na nju.

Poslanik Partije zelenih Dejvid Štogmiler je rekao da je Partija slobode "želela da razbije domaću obaveštajnu agenciju i da stvori nešto novo, s osobama bliskim svojoj stranci".

Navodni pokušaji te stranke da preoblikuje obaveštajnu agenciju poremećeni tek kada je njen tadašnji lider bio primoran da podnese ostavku jer je snimljen kako nudi javne ugovore u zamenu za donacije za kampanju.

Posledice racije se i dalje osećaju. Nemački poslanici rekli su da bi njihova vlada trebalo da preispita saradnju sa Austrijom ako Slobodarska partija bude deo nove vlade.

"U svetlu ogromne opasnosti koju Rusija predstavlja za mir i stabilnost u Evropi, ne možemo dozvoliti da se relevantne informacije predaju direktno Rusiji", rekao je nemačkom listu "Handelsblat" ovog meseca Konstantin Kule, poslanik jedne od vladajućih partija Nemačke i član Odbora Parlamenta Nemačke za nadzor obaveštajnih službi.

"Ukoliko krajnje desničarska Partija slobode postane deo sledeće vlade i ponovo dobije kontrolu nad obaveštajnim agencijama, poverenje stranih obaveštajnih službi će sigurno ponovo biti predmet rasprave", rekao je Tomas Rigler, stručnjak za špijunažu povezan sa austrijskom Centar za obaveštajnu, propagandu i studije bezbednosti.

Među predmetima zaplenjenim u ilegalnoj raciji 2018. bila je i kopija takozvane baze podataka "Neptun" - hard diska koji sadrži osetljive informacije koje strane obaveštajne agencije dele sa Austrijom.

"Nepoverenje koje strani partneri imaju u Partiju slobode je nastalo zbog njenog odnosa s Rusijom", rekao je Riger.

Slobodarska partija traži ukidanje sankcija Rusiji i kritikuje vojnu pomoć Zapada Ukrajini, a 2016. godine je sa Putinovom Partijom Jedinstvene Rusije potpisala sporazum o prijateljstvu za koji sada tvrdi da je istekao.

Ali Slobodarska partija nije jedina koja je omogućila ruski uticaj. I najveće stranke su imale svoju ulogu u tome, ugrožavajući austrijsku i evropsku bezbednost. To ima mnogo veze sa posleratnom istorijom Austrije.

Austrija koju je nacistička Nemačka anektirala uoči Drugog svetskog rata, proglasila je neutralnost posle rata pod pritiskom zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza. Tražila je ulogu posrednika između Istoka i Zapada, razvijajući veze sa Moskvom koje su nadživele Hladni rat.

"Neutralnost Austrije, mnoge međunarodne organizacije u Beču, njena geostrateška lokacija i blagi zakoni o špijunaži pretvorili su Austriju u leglo ruske i druge špijunaže", rekao je Rigler.

Špijunaža je izričito zabranjena samo ako je usmerena protiv same Austrije, a ne ako cilja druge zemlje ili međunarodne organizacije.

Od 2020. godine 11 ruskih diplomata osumnjičenih za špijunažu je zamoljeno da napusti Austriju. Nasuprot tome, Nemačka je prošle godine zatvorila četiri od pet ruskih konzulata.

Od marta 2024. Rusija je imala 142 diplomate i 116 administrativnog i tehničkog osoblja u Austriji. Oko 25 odsto su verovatno špijuni, rekao je jedan austrijski obaveštajni zvaničnik koji je zatražio anonimnost.

Pravi broj je verovatno veći: može uključivati rođake diplomata i zaposlene u poluzvaničnim institucijama kao što su škole, kancelarije avio-kompanija ili medijske organizacije, dodao je taj zvaničnik.

"Nespremnost Ministarstva spoljnih poslova Austrije da protera više ruskih diplomata je skandal i predstavlja bezbednosni rizik za zemlju", rekla je Stefani Krisper, čija stranka NEOS je za čvršći stav prema Rusiji.

Ministarstvo spoljnih poslova Austrije saopštilo je da je broj proteranih ruskih diplomata "u evropskom proseku".

U pisanom odgovoru Asošijeted presu, ministar inostranih poslova Aleksandar Šalenberg je rekao: "Moj stav je veoma jasan: međunarodno pravo je osnova mojih akcija. Kao prvi austrijski ministar spoljnih poslova koji je to učinio, nisam bežao od preduzimanja odgovarajuće mera i proterujem diplomate kad god mi se ukaže da su se umešali u dela koja nisu u skladu sa njihovim diplomatskim statusom".

Ali u godišnjem izveštaju za 2023. austrijska domaća obaveštajna agencija DSN je naglasila opasnost od ruske i druge špijunaže. Radarske i satelitske instalacije na krovovima ruskih diplomatskih predstavništava u Beču koriste se za prikupljanje obaveštajnih podataka o evropskim državama NATO-a, navodi se u tom izveštaju, što Austriju dovodi do "gubljenja ugleda".

"Austrija dozvoljava da se na njenom tlu obavlja špijunaža usmerena protiv bezbednosnih interesa i vrednosti evropskih i drugih partnerskih država", rekao je visoki evropski diplomata koji je tražio anonimnost.

S obzirom na istorijske veze Austrije i Rusije, malo je verovatno da će se stanje mnogo promeniti, bez obzira ko je u sledećoj vladi, rekao je taj diplomata.