Đedović je istakla da Srbija privlači oko 60 odsto stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana i da one dolaze iz svih delova sveta, a iznosile su oko 4,5 milijardi evra u prošloj godini, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.
BETAPHOTO/Ministarstvo ruradstva i energetike/Ana Paunkovic
Ove godine očekujemo da ekonomski rast Srbije bude blizu četiri odsto, dodala je Đedović Handanović koja prisustvuje Samitu o energetskoj tranziciji u organizaciji Fajnenšel Tajmsa u Londonu.
"Imamo povoljan investicioni ambijent što potvrđuje i nedavno dobijen investicioni rejting, kao i potpisani ugovor za izgradnju jedan gigavat solarnih elektrana sa 200 megavata baterijskog skladišta, koji je jedan od najvećih projekata ove vrste u Evropi i realizovaćemo ga sa investitorima iz Južne Кoreje i SAD", poručila je ministarka.
"Takođe, izgradnjom velikih reverzibilnih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap, značajno ćemo povećati kapacitete da balansiramo uvećanu proizvodnju iz OIE. Pripremne radove na RHE Bistrica, snage oko 650 megavata, planiramo da počnemo već iduće godine", rekla je ministarka.
Prema njenim rečima, za potpuni izlazak iz fosilnih goriva, što je vizija energetskog sektora Srbije do 2050. godini prema strateškim dokumentima, potrebno je obezbediti i dovoljne kapacitete bazne energije, gde je najizvesnija opcija uvođenja nuklearne energije.
Pripremili smo izmene Zakona o energetici, koje treba da budu usvojene do kraja godine i koje treba da ukinu zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji koja postoji još od 1989. godine.
"Svi dalji koraci sprovodiće se prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a radićemo pre svega na regulatornom okviru i jačanju naših institucionalnih kapaciteta. Кroz tehničke analize i u saradnji sa državama koje imaju iskustvo sa nuklearnim tehnologijama, kao što je Francuska, sagledaćemo raspoložive tehnologije i moguća rešenja koja su optimalna za naš energetski sistem".
Govoreći o snabdevanju prirodnim gasom, ministarka je podsetila da je završetkom "Balkanskog toka" pre izbijanja rata u Ukrajini Srbija obezbedila sigurno snabdevanje ovim energentom i da preko njene teritorije ruski gas stiže i do zemalja centralne Evrope.
"Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom obezbedili smo pristup izvorima gasa iz Azerbejdžana, sa kojim imamo potpisane ugovore o snabdevanju, kao i iz LNG terminala u Grčkoj", rekla je ministarka.
BETAPHOTO/Ministarstvo ruradstva i energetike/Ana Paunkovic
"Izgradnjom interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koje planiramo da izgradimo u naredne dve godine, obezbedićemo dodatnih oko tri milijarde kubnih metara kapaciteta, što će značajno doprineti diverzifikaciji snabdevanja i smanjenju zavisnosti od jednog izvora", rekla je Đedović Handanović.
Upitana za situaciju u vezi sa projektom "Jadar", ministarka je rekla da je ležište litijuma i bora u Srbiji jedno od najbolje istraženih u Evropi i 12. najbogatije po rezervama u svetu, ali da je potrebno sačekati da se kompletiraju studije uticaja na životnu sredinu pre donošenja konačnih odluka.
"Srbija je bogata kritičnim mineralnim sirovinama, a verujem da razvoj tehnologije u 21. veku omogućava da se rizici po životnu sredinu minimizuju, sarađujemo sa onima koji imaju najstrože standarde u pogledu zaštite životne sredine, zbog čega smo i potpisali Memorandum sa EU u ovoj oblasti!, rekla je Đedović Handanović.
"Svet prelazi u eru kritičnih mineralnih sirovina, koje će imati ulogu kakvu su u prošlosti imali gas i nafta. Srbiji, kao zemlji koja je bogata nekim od ovih sirovina, to otvara prilike za brži ekonomski rast i bolje geopolitičko pozicioniranje, kao jednog od ključnih igrača u ostvarivanju ciljeva u borbi protiv klimatskih promena u Evropi", navela je ministarka.
