Istaknuti mirovni aktivista i borac za ljudska prava Aleksandar Čerkasov rekao je da pitanje "imamo li izbora" nije retoričko, jer se inače ne bi okupilo toliko ljudi da na konferenciji tri dana o tome debatuju, i da se veruje da su izbori proces koji poboljšava da se u skupštinu odaberu najbolji ljudi.
Čerkasov je ukazao na ekonomsku teoriju po kojoj na tržištu suštinski vlada nešto što je nazvano "degradirajući odabir" i da je, na primer, na tržištu polovnih automobila, ako nema eksperata da objasne, lakše prodati loš auto nego dobar.
"Gde nema eksperata koji objašnjava kupcu ili biraču, oni biraju goreg. To se odnosi i na ljude ne samo na polovne automobile. Ljudi ocenjuju informacije po količini lakova, a mi sprovodimo degradirajući odabir i na izborima. Bez eksperata se ne može, bez kritičara kuhinje na primer, Mekdonalds je popularniji nemam ništa protiv, ali kad postoje Mišlenove zvezdice za restorane, ljudi imaju izbor. Mi imamo sad situaciju gde ljudi sami biraju šta im je bliže, sklonjeni su eksperti i bez njih postajemo ljudi koji se razumeju u sve, i u predsednike i u automobile", rekao je Čerkasov.
Književna istoričarka Svetlana Slapšak rekla je da Evropska unija mora mnogo više da uradi na reformi obrazovanja, kako bi građani bili informisaniji i pravili bolje izbore.
Kazala je da se seća uzleta EU 2000. godine, kad se uvodilo stuiranje po sistemu Bolonje, kako su svi bili oduševljeni i kako je ideja bila da svaki građanin Evrope može da doktorira bez velikih troškova.
"A šta je ostalo od Bolonje. Evropska zajednica ne radi na kulturi i obrazovanju, umesto da obrazovni sistem pomeša staro i novo, bude otvoren za inovacije, uvede sistem prihvatanja znanja, da podrazumeva tvrda pravila gramatike, logike, retorike i ako je ikako moguće- stila. To je formula koja bi izvukla Evropu. Danas nam treba francuska enciklopedija", rekla je Slapšak.
Ona je dodala da je duboko uverena da bi dobra reforma školskog sistema, ili makar sindikat učitelja, počeli da stvaraju učenike koji umeju da se izraze, koji pitaju, koji misle.
Na panelu pod nazivom "Imagine there’s no…" bilo je reći o tome može li se zamisliti neki bolji svet, Srbija bez nasleđa devedesetih ili Rusija bez Putina, i rečeno je da bi za to bio potreban veliki i ozbiljan rad.
Čerkasov je rekao da, na primer, u Rusiji nema kulture priznavanja sopstvenih grešaka a one se ne ne mogu ispraviti bez priznanja.
On je istakao da Vladimira Putina Rusiji nije doneo neprijatelj već su to, kako je rekao, "unutrašnji defekti društva.
"Mogu da zamislim Rusiju bez Putina, ali moram da podsetim, sada je treća godina rata u Ukrajini, Rusija bez Putina može da bude interesantna, ali opasnija nego ova koju znamo 25 godina. Rat transformiše Rusiju. Može se zamisliti drugačija ali uz ogroman rad, kao ponovno građenje društva posle diktature", rekao je Čerkasov..
PROČITAJTE JOŠ:
Svetlana Slapšak ispričala je da je prisustvovala ukidanju diktature u Grčkoj i kako su "pukovnici" otvorili univerzitet za grčke studente sa sela, koji su se edukovali i potom organizovali puč protiv pukovnika.
"Tako su pukovnici finansiranjem obrazovanja finansirali sopstveni pad", rekla je Slapšak i ponovila da je obrazovanje jedino rešenje.
Ona je rekla da se nikad ne zna ko će se pojaviti i u koga će se "birači zaljubiti" i iznenaditi izborima, i poručila da ljudi treba da budu spremni za promene.
Slapšak je poručila da žene mogu da promene svet, jer se one bolje razumeju i zato što je ovaj svet patrijarhalan i naučio je žene da se povežu i razgovaraju.
Ceo video materijal pogledajte OVDE.
