Stručnjaci: Železnica u Srbiji biće okosnica održivih transportnih sistema

Udeo železnice u ukupnom prevozu robe u Srbiji je oko 20 odsto, ali ulaganje u infrastrukturu, otvaranje intermodalnih terminala i novih linija garantuje da će železnica postati okosnica održivih transportnih sistema, ocenjeno je danas u Beogradu na otvaranju konferencije "Železnički transport robe - perspektive i rešenja".

Na konferenciji, u organizaciji portala PlutonLogistics, okupilo se oko 200 učesnika, predstavnike železničkih i logističkih operatera, intermodalnih terminala, luka, vlasnika robe, kao i državnih i naučnih institucija iz više od 10 evropskih zemalja.

Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek je naglasio da železnica ima ključnu ulogu u evropskom transportnom sektoru, kao održiva alternativa drumskom saobraćaju.

Cilj EU je da do 2030. godine udvostruči udeo železnice u transportu kao deo strategije za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i promociju održivog transporta, istakao je on.

On je podvukao da su na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji, presudni obezbeđivanje dovoljnog budžeta za održavanje železničke infrastrukture, nastavak prenošenja i sprovođenja relevantnog zakonodavstva EU i obezbeđivanje dovoljno obučene radne snage za ovu rastuću industriju.

Pomoćnik ministra za drumski saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Miroslav Alempić je naglasio da robni železnički saobraćaj predstavlja ključnu komponentu transportnog sistema Srbije, jer doprinosi održivoj ekonomiji i povezivanju sa međunarodnim tržištem.

"Železničku mrežu Srbije čini više od 3.340 kilometara pruge, uključujući Koridor 10", rekao je on.

Železnički koridori su osnova za dalji razvoj transporta u Srbiji, a država sprovodi modernizaciju železničke infrastrukture, posebno na Koridoru 10, na prugama u dužini od 240 kilometara, kao što su Novi Sad-Subitica, Niš-Brestovac, Niš-Dimitrovgrad, a u planu je i rad na više od 1.500 kilometara pruga.

Ovi projekti, rekao je Alempić, imaju ključnu ulogu u unapređenju putničkog i teretnog saobraćaja.

"U Srbiji pored kompanije Srbija Kargo, posluje još 17 privatnih operatera. Samo u 2023. godini ukupno je prevezeno veše od 8,8 miliona tona robe", naveo je on.

Srbija ima 11 intemodalnih terminala i luka, od kojih su dva terminala u državnom vlasništvu.

Po rečima Alempića, Srbija ima povoljan geostrateški položaj i dobru povezanost sa međunarodnim saobraćajnim tokovima, ali postoje problemi na graničnim prelazima te je zato Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odlučilo da, zajedno sa Svetskom bankom, uvede sistem za elektronsku razmenu podataka na graničnim prelazima.

"Glavna korist biće olakšanje transporta robe, omogućiće bržu razmenu podataka između domaćih i stranih železničkih operatera, unaprediće protok roba i smanjiti administrativne prepreke, čime će se dodatno osnažiti pozicija Srbije kao transprtnog čvorišta na Balkanu", rekao je Alempić.

Procenio je da će železnički transport nastaviti da raste i da Srbija ima sve preduslove da u toj oblasti bude lider u regionu.

Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milorad Kilibarda je kazao da se struktura firmi koje se bave železničkim transportom robe u Srbiji poslednjih godina promenila i da sada pored nacionalne kompanije "Srbija Kargo" rade i privatni železnički operatori čiji je udeo na tržištu oko 50 odsto.

"To je dobar znak za jačanje konkurentnosti i podizanja kvaliteta usluge, odnosno servisa u logističkim rešenjima i lancima snabdevanja", kazao je on.

Kilibarda smatra da je intermodalni, odnosno kontejnerski transport, perspektivan, jer veliki trend rasta imaju kontejnerske železničke linije koje povezuju tržište Srbije i intermodalne terminale s lukama u regionu i velikim evropskim privrednim centrima.

"Već 50 do 60 odsto kontejnerskog transporta u izvozu i uvozu iz Srbije se realizuje železniciom i u narednom periodu će rasti do 70 do 80 procenata", kazao je on.

Kilibarda je podsetio da je u toku izrada Nacionalne strategija razvoja transporta i Strategije razvoja intermodalnog transporta, koje uz ulaganje države u izgradnju i obnovu železničke infrastrukture treba da budu okosnica za brži razvoj ovog vida transporta.

"U železničkom transportu robe je 2023. bilo zaposleno oko 2.700 radnika, od čega 75 odsto u Srbija Kargo, a ostatak kod privatnih železničkih operatera", podsetio je dekan saobraćajnog fakulteta.

Upozorio je da je više od 55 odsto zaposlenih starije od 50 godina, te bi država morala da se sistemski pozabavi tim problemom.

Neke od tema konferencije bile su značaj sinergije i povezivanja železnice sa lukama i terminalima, strateška važnost velikih infrastrukturnih projekata, kao i obrazovanja kadrova i regionalno povezivanje.

Govorilo se i o razvoju ključnih železničkih ruta ka Kini i Evropi, smanjenjem emisije CO2 upotrebom železnice, o intermodalnim rešenjima za uvoz i izvoz robe iz Srbije i o tome koje investicije pripremaju operateri terminala u državnom i privatnom vlasništvu.