Moldavci u nedelju glasaju u ključnom drugom krugu predsedničkih izbora o sudbini svoje zemlje

 Na nacionalnom referendumu 20. oktobra Moldavci su se izjasnili malom većinom od 50,35 odsto za obezbeđivanje puta ka članstvu u EU time što će to biti upisano u Ustav.

Ali rezultat je bio zasenjen navodima o kupovini glasova koju podržava Moskva.

Na predsedničkim izborima održanim istog dana, aktuelna prozapadna predsednica Maja Sandu dobila je 42 odsto glasova, ali nije uspela da osvoji potpunu većinu. Sutra, u nedelju, će se suočiti sa Aleksandrom Stojanoglom, bivšim državnim tužiocem naklonjenim Rusiji, u drugom krugu koji se ponovo posmatra kao izbor između geopolitičkih suprotnosti.

Kao i na referendumu o EU, anketa koju je ove nedelje objavila istraživačka kompanija "iData" ukazuje na tesnu trku u nedelju koja teži pobedi Sandu, ishodu koji bi se mogao oslanjati na veliku moldavsku dijasporu.

Predsednica ima značajna ovlašćenja u oblastima kao što su spoljna politika i nacionalna bezbednost.

Posle dva oktobarska glasanja, moldavski organi za sprovođenje zakona rekli su da je šemu kupovine glasova orkestrirao Ilan Šor, prognani oligarh koji trenutno živi u Rusiji i osuđen je u odsustvu 2023. za prevaru i pranje novca. Tužioci kažu da je 39 miliona dolara isplaćeno biračima između septembra i oktobra. Više ih je od 130.000 novac dobilo preko ruske banke pod međunarodnim sankcijama. Šor negira bilo kakvu nepravdu.

"Ovi ljudi koji odu u Moskvu, takozvanu vladu Ilana Šora u egzilu, koji dolaze sa veoma velikim sumama novca, ostavljeni su da slobodno lutaju", rekao je istoričar i političar Oktavian Tiku, koji se kandidovao u predsedničkim trkama.

Bilo je očigledno, dodao je Tiku, da glasamnje "neće biti fer ili demokratsko". Od 11 kandidata u prvom krugu, on je jedini podržao Sandua u drugom krugu.

Birači iz otcepljenog regiona Pridnjestrovlja u Moldaviji naklonjenog Kremlju, koji je proglasio nezavisnost posle kratkog rata početkom 1990-ih, mogu glasati u samoj Moldaviji iako su se od nje otcepili. Pridnjestrovlje je bilo izvor napetosti tokom rata u susednoj Ukrajini, posebno jer se u njemu nalazi vojna baza sa 1.500 ruskih vojnika.

Tiku je upozorio da bi, ako ruske trupe u Ukrajini stignu do lučkog grada Odese, mogle da se "pridruže Pridnjestrovskom regionu, a onda će Republika Moldavija biti okupirana".

U Gagauziji, autonomnom delu Moldavije, gde je samo pet odsto glasalo za EU, priveden je lekar jer je navodno primorao 25 štićenika doma za stare da glasaju za kandidata kojeg nisu oni izabrali. Policija je saopštila da je pribavila ubedljive dokaze, uključujući finansijske transfere iz iste ruske banke pod sankcijama.

Antikorupcijske vlasti sprovele su stotine pretresa i zaplenile više od 2,7 miliona dolara (2,5 miliona evra) u gotovini.

Tužioci su u četvrtak izvršili raciju u sedištu političke stranke i rekli da je 12 ljudi osumnjičeno da su plaćali biračima da izaberu kandidata u predsedničkoj trci. Pokrenut je i krivični postupak u kojem je 40 službenika državne agencije osumnjičeno za primanje izbornog mita.

Umesto da dobije ogromnu podršku kojoj se Sandu nadala, rezultati u obe trke razotkrili su moldavsko pravosuđe kao nesposobno da adekvatno zaštiti demokratski proces. To je takođe omogućilo promoskovskoj opoziciji da dovede u pitanje validnost glasova.

Igor Dodon, lider Partije socijalista i bivši predsednik koji ima bliske veze s Rusijom, izjavio je ove nedelje da ta stranka ne priznaje rezultat referenduma i nazvao Sandua "diktatorom u suknji" koji će "učiniti sve što je potrebno da ostane na vlasti".

Sandu je priznala da je glasanje bilo neviđena prevara i strano mešanje - "podli napad" na suverenitet Moldavije što je potkopalo rezultate.

"Ako se pravosuđe ne probudi, ako zatvori oči pred prodajom zemlje, budućnost Moldavije će decenijama biti u opasnosti", upozorila je ona.

Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja i teško je pogođena inflacijom od početka rata u Ukrajini. Tatjana Kojokari, ekspertkinja za spoljnu poliTiku Rusije u istraživačkom centru WatchDog u Kišinjevu, kaže da to znači da bi mnogi građani mogli da "padnu na korupciju na izborima", za relativno male sume novca.

"Za Rusiju je veoma važno da ima što više resursa za svoje delovanje. To stvara haos, kako u informativnom, tako i u političkom smislu", rekla je Kojokari i dodala da se Rusija "okrenula taktici Hladnog rata i vešto je koristi prilagođenu društvenim medijima".

Posle ruske invazije na Ukrajinu 2022, Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje EU. Dobila je status kandidata u junu te godine, a u leto 2024. Brisel je pristao da počne pregovore o prijemu u članstvo. Oštar pomak ka Zapadu iznervirao je Moskvu i znatno pokvario njene odnose s Kišinjevom.

Od tada, moldavske vlasti su u više navrata optuživale Rusiju da vodi ogroman "hibridni rat" - od širokih kampanja dezinformacija, preko protesta proruskih partija, do šema kupovine glasova koje potkopavaju izbore širom zemlje. Rusija je negirala da se meša.

Platforme društvenih medija odigrale su ključnu ulogu u širenju ruske propagande u Moldaviji, kaže Andrej Rusu, stručnjak za praćenje medija u WatchDog-u. "Jedna od najvećih laži je da će Moldavci, ako uđu u EU, zaratiti sa Rusijom, izgubiti veru i tradicionalne vrednosti ili će biti primorani da slede LGBT propagandu", rekao je on.

Moldavci koji su živeli u Sovjetskom Savezu, dodao je on, mogu teško da uoče rusku propagandu o EU i Zapadu i da razlikuju prave video snimke od onih koje generiše veštačka inteligencija, poput onih koji su se često pojavljivali na Internetu koji prikazuju Sandu.

Poslednjih nedelja, Meta i Telegram su uklonili više lažnih naloga koji su vređali EU i Sandu i izražavali podršku proruskim strankama.

Međutim, posmatrači iz Moldavije upozoravaju da bi glavna meta Moskve mogli biti parlamentarni izbori 2025. Slabljenje podrške vladajućoj prozapadnoj Partiji akcije i solidarnosti ukazuje da bi ona mogla da izgubi većinu u parlamentu sa 101 mestom.

"Već čekamo parlamentarne izbore da vidimo druge taktike i strategije", dodala je Tatjana Kojokari, analitičarka za Rusiju. "Ova vlada više neće moći da obezbedi parlamentarnu većinu", smatra ona.

Tiku je upozorio da se mora učiniti više da se suprotstavi stranom mešanju ili da se suoči s proruskim snagama zbog "opasnosti hibridnog upravljanja" zemljom.

"Usvojeni su veoma dobri zakoni, ali se ne sprovode", rekao je on. Ruski predsednik Vladimir "Putin ne želi rat u Moldaviji, on želi da pokaže svetu i Evropi slučaj u kojem je propala politika evropske integracije", smatra on.