Đaci lazarevačke Gimnazije oslikali eko-mural koji čisti vazduh
Tranzicija
| Izvor: Beta
| 04.11.2024
|
access_time
14:45
Foto: Tim 1+1je3
Eko-mural je oslikan na oko 46 kvadratnih metara zida Gimnazije u Lazarevcu, a u njegovom osmišljavanju i oslikavanju su učestvovali učenici i školsko osoblje, uz pomoć grafiti umetnika.
Zid je obojen specijalnom bojom Boysen KnoxOut koja upija štetne čestice iz vazduha tako što putem kristalizacije azot-dioksid pretvara u vodonik, koji potom spira kiša.
To je treći eko-mural koji je uradio kreativni tim "1+1je3", posle sličnih murala u Beogradu i Rudovcima.
Istraživanja pokazuju da jedan kvadratni metar boje ima efekat čišćenja vazduha koliko i jedno drvo, saopštio je taj tim.
Ko-autorka projekta Katarina Ćirilović izjavila je da je veoma značajno što je upravo u lokalnoj sredini koja direktno zavisi od rudarenja i proizvodnje energije iz uglja otvorena tema postepenog prelaska na obnovljive izvore energije.
"To će se neminovno desiti i znamo da će to dočekati već naša deca. Zbog toga je važno da se upravo sa mladima postave osnove edukacije o alternativnim zanimanjima vezanim za drugačije izvore energije, oni su ti koji će sutra biti u poziciji da se profesionalno bave zelenijom proizvodnjom energije i zato je korisno da što pre saznaju da postoje različite mogućnosti koje treba pametno ostvariti", rekla je Ćirilović.
U saopštenju se dodaje da lokalna zajednica najviše zavisi od rudnika i da zbog toga mora učestvovati u odlučivanju i planiranju energetske tranzicije, odnosno svoje budućnosti.
Mural prikazuje predele Lazarevca i Vreoca, a oživljava putem mobilne aplikacije "proširene realnosti" (Augmented Reality) koja posmatraču putem telefona pušta kratke filmove i stripove gde se "energetski super-heroji" Ugi, Sunčica i Vetar dogovaraju o pravednoj raspodeli poslova.
Unutar aplikacije nalazi se i priča o zelenom amfiteatru na obroncima kopa Kolubara.
Direktorka lazarevačke Gimnazije Dragana Trebotić Pavlović rekla je da projekat saradnje na izradi interaktivnog murala povezuje ekologiju, istoriju, likovnu umetnost i digitalne tehnologije.
"Isto tako, povezuje učenike, umetnike i nastavnike oko istog cilja - promišljanja o budućnosti gde će se mnogo više voditi računa o prirodi, živom svetu, zdravijoj životnoj sredini. I kao veoma važno: međugeneracijsko druženje učesnika", kazala je Trebotić Pavlović.
Lazarevac je centar rudarenja i proizvodi oko 75 odsto lignita za potrebe toplana Elektroprivrede Srbije.
Gledano ekonomski lignit je najvažniji prirodni resurs opštine Lazarevac. Oko 150 kompanija i oko 400 samostalnih preduzetnika radi za rudarsku industriju i prateće delatnosti. Rudnici i kamenolomi zapošljavaju gotovo 40 odsto radno sposobnog stanovništva.
Međutim, učenici Gimnazije u Lazarevcu zimi često nisu u mogućnosti da izlaze napolje zbog prekomernog zagađenja vazduha, navodi se u saopštenju.
Ko-autorka projekta Maša Perović podsetila je da su gradovi širom Srbije i regiona često na vrhu lista najzagađenijih gradova na svetu.
"Prema poslednjim istraživanjima, više od polovine građana naše zemlje živi u područjima u kojima je vazduh prekomerno zagađen, zbog čega ljudi često oboljevaju, pa i umiru. Međutim, 80 odsto struje dobijamo iz termoelektrana koje su zastarele i ispuštaju otrovne materije, a država je spora da donese jasan i sveobuhvatan plan o prelazu na zdravu energiju", istakla je Perović, dodajući da prelazak na obnovljive izvore energije pored čistije životne sredine znači i energetsku nezavisnost.
Ideja o muralu i stripu #EnergySuperheroes nastala je nakon istraživanja javnog mnjenja u Lazarevcu o postepenom prelasku sa uglja na druge obnovljive energente.
Istraživanje je 2021. uradila Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) i svedoči o strahu, neizvesnosti i neverici da je ugalj moguće zameniti nekim drugim izvorima energije.
Na osnovu istraživanja je stvoren strip #EnergySuperheroes koji objašnjava proces prelaska na nove izvore energije do 2050. godine, a kreativni tim 1+1je3 već tri godine radi na tome da ovaj kompleksan proces predstavi mladim ljudima putem interaktivnih i slikovitih eko-murala.