Ministarstvo: Srbija izuzetno ranjiva na klimatske promene, potrebne mere posebno u poljoprivredi
"Kroz Strategiju niskougljeničnog razvoja, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, kao i buduće politike – pre svega Strategiju zaštite životne sredine, gradimo temelje za održivu, konkurentnu, resursno efikasu i privredu otpornu na klimatske promene", rekla je Dokić na skupu koji je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Dodala je da je resorno ministarstvo posvećeno ubrzanju energetske tranzicije i inovacija, jer se, kako je rekla, jedino kroz saradnju i održive modele može ostvariti klimatski neutralan razvoj.
"Ministarstvo zaštite životne sredine po uzoru na Evropsku uniju (EU) uspostavilo je sistem za izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte operaterima energetskih i industrijskih postrojenja, koji je digitalizovan i operativan", rekla je Dokić, saopštio je UNDP.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva ukazala je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu.
"Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede", rekla je Halačeva.
Dodala da je da će EU, zahvaljujući Zelenom dogovoru, ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Na skupu je razgovarano i o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije (OIE) za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije Jovana Joksimović je kazala da je kao cilj postavljeno da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora.
"Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 gigavat (GW) novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990", rekla je Joksimović.
Navela je da će više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u termoelektranama "Kostolac B" i u "Tentu A" i nakon izgradnje istog postrojenja za "Tent B".
U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana.
Stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Matilde Mort je kazala da je svet na ključnoj prekretnici, suočen sa gorućim problemom klimatskih promena koji zahteva trenutnu i snažnu akciju svih zemalja i aktera.
"Zahvaljujući dosadašnjoj posvećenosti i naporima, Srbija je u dobroj poziciji da dodatno ojača svoj odgovor na klimatske promene. Važno je da Srbija ubrza svoje aktivnosti u svim sektorima, kroz koordinisane i integrisane strategije, kako bi obezbedila održivu i inkluzivnu budućnost", rekla je Mort.
U okviru Dijaloga, Agencija UN-a za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena organizovala je i diskusiju "Žene u centru klimatskih politika i akcija: povećana otpornost na klimatske promene kroz unapređenje rodne ravnopravnosti", na kojoj je istaknuto da je uključivanje rodne perspektive u klimatske politike i finansiranje ključno za postizanje pravednijih, inkluzivnijih i održivijih rešenja u borbi protiv klimatskih promena.
Takođe, organizovana je i izložba inovativnih proizvoda koji su nastali reciklažom i ponovnom upotrebom "otpada" u skladu sa principima cirkulane ekonomije.
Dijalog je organizovan uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29 u Azerbejdžanu, koja se održava od 11. do 22. novembra.
U fokusu te globalne konferencije biće zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje tih ciljeva, saopštio je UNDP.
