Legalizacija marihuane nije uspela uz izbore na Floridi, a i drugde se glasalo o raznim stvarima

Skupa kampanja za legalizaciju "rekreativne" marihuane propala je u utorak na Floridi kada u desetinama država su birači uz glasanje o novom predsedniku SAD i članovima Kongresa odlučivali o više od 140 mera.

Florida je bila jedna od nekoliko država koje su odlučivale o legalizaciji marihuane i bila je među 10 država koje razmatraju amandmane u vezi sa abortusom ili reproduktivnim pravima. Dvadesetak mera je bilo o tome da li na budućim izborima dopustiti "negrađanima" tih država da glasaju. Druge mere o kojima se glasalo u utorak utiču na plate, poreze, stanovanje i obrazovanje, uključujući meru izbora škole koja je odbačena u Kentakiju.

Mnoge od tih mera pokrenute su peticijama građana koje zaobilaze državna zakonodavna tela, dok su druge poslanici izneli pred birače.

Amandman o marihuani na Floridi nije dostigao 60 odseto većine potrebne za usvajanje izmene Ustava da bi se to sprovelo. To bi omogućilo prodaju "rekreativne" marihuane osobama starijim od 21 godine iz postojećih ambulanti za medicinsku marihuanu, sa potencijalom da zakonodavna vlast licencira dodatne trgovce na malo.

Kampanju je uglavnom finansirao najveći operater medicinske marihuane na Floridi, Trulieve koji je obezbedio skoro 145 od 153 miliona dolara potrošenih za to. Ovoj meri su se usprotivili Republikanska partija Floride i guverner Ron DeSantis, koji su rekli da će smrad marihuane smanjiti kvalitet života.

Glasači u Severnoj Dakoti i Južnoj Dakoti čak treći put odlučuju da li da legalizuju "rekreativnu" marihuanu za odrasle. U Nebraski, birači razmatraju par mera koje bi legalizovale medicinsku marihuanu.

Oko polovina država SAD dozvoljava "rekreativnu" marihuanu, a još desetak medicinsku. Posedovanje ili prodaja marihuane i dalje je zločin prema saveznom zakonu, kažnjiv zatvorom i novčanim kaznama.

U Masačusetsu bi glasanjem bilo legalizovano posedovanje i nadgledana upotreba prirodnih psihodelika, uključujući pečurke "psilocibin". To bi bila treća država koja je to učinila, posle Oregona i Kolorada.

Ustavni amandmani koji proglašavaju da samo građani s prebivalištem mogu da glasaju dobili su odobrenje u Kentakiju, Severnoj Karolini, Oklahomi i Južnoj Karolini i razmatrani su u četiri države: Ajdahu, Ajovi, Misuriju i Viskonsinu. Sve te mere su na glasanje iznela zakonodavna tela predvođena republikancima.

Američki zakon iz 1996. zabranjuje "negrađanima" da glasaju na saveznim izborima, a mnoge države već imaju slične zakone. Ali republikanci su upozorili na glasanje "nedržavljana" posle priliva imigranata na američko-meksičku granicu. Iako je glasanje "nedržavljana" istorijski bilo retko, pregled biračkog spiska pre izbora označio je potencijalne "nedržavljane" registrovane u nekoliko država.

Neke opštine u Kaliforniji, Merilendu, Vermontu i Vašingtonu dozvoljavaju "negrađanima" da glasaju na određenim lokalnim izborima.

Mera u Arizoni napravljena usred porasta imigracije proglasila bi državnim zločinom ulazak iz strane zemlje osim preko zvaničnih prelaza, a i to da se neko ko se već ilegalno nalazi u SAD prijavi za socijalna primanja koristeći lažne dokumente.

Glasači Misurija odlučuju da li će postati poslednji koji je legalizovao sportsko klađenje. Ukupno 38 država i Vašington već dozvoljavaju sportsko klađenje koje se brzo proširilo otkako je Vrhovni sud SAD otvorio put za to 2018.

U Koloradu se glasalo da ta država postane druga, posle Kalifornije, koja bi uvela porez na promet vatrenog oružja i municije, a prihod bi prvenstveno išao za pomoć žrtvama zločina. Savezna vlada već oporezuje prodaju oružja i municije.

Glasači Severne Dakote razmatraju meru za ukidanje poreza na imovinu. Ako bude odobreno, lokalnim samoupravama bi moglo biti potrebno od savezne države više od tri milijarde dolara svake dve godine kao zamenski prihod.

Mera Južne Dakote bi ukinula državni porez na promet namirnica, što je već preduzeto u većini drugih država.

Mera o kojoj se glsalo u Oregonu bi povećala minimalni porez za velike korporacije kako bi se finansirale poreske olakšice za stanovnike.

Glasači u Kaliforniji odlučuju da li da ukinu zakon iz 1995. koji ograničava lokalne uredbe o kontroli stanarine. Ako bude odobreno, to bi otvorilo put lokalnim samoupravama da prošire ograničenja iznosa koje bi vlasnici mogli da naplaćuju od stanara.

Jedinstveni predlog u Arizoni povezuje poreze na imovinu s problemima zbog beskućnika. To bi omogućilo vlasnicima nekretnina da traže povraćaj poreza na imovinu ako imaju troškove jer je lokalna vlada odbila da sprovede uredbe protiv ilegalnog kampovanja, lutanja, upotrebe alkohola i droge u javnosti i drugih sličnih stvari.

Glasači u državi Vašington razmatraju da li da ukinu zakon iz 2021. koji ograničava emisiju ugljenika i stvara tržište za preduzeća koja prelaze dopuptene količine omogućavajući im da kupuju dozvole od drugih. Vašington je bila druga država koja je pokrenula takav program, posle Kalifornije.

Glasači Konektikata razmatraju da li da dozvole glasanje u odsustvu bez opravdanja, pridružujući se većini država koje to već dozvoljavaju.

Mere u Montani i Južnoj Dakoti stvorile bi otvorene primarne izbore na kojima se kandidati svih stranaka pojavljuju na istom glasačkom listiću, sa određenim brojem koji potom ide na opšte izbore. Slične mere su glasačima ponuđene i u Koloradu, Ajdahu, Nevadi, Oregonu.

Ali birači Aljaske razmatraju da li da ukinu odredbe inicijative iz 2020. koja je uvela upravo te otvorene predizbore.

Inicijativa Ohaja stvorila bi građansku komisiju koja bi utvrđivala izborne okruge za poslanička mesta u Predstavničkom domu SAD i državnim zakonodavcima, oduzimajući zadatak tim telima.

Mere o kojima se glasalo u Misuriju i Aljasci postepeno bi podigle minimalne plate na 15 dolara po satu i zahtevale plaćeno bolovanje. Mera u Kaliforniji bi postepeno podigla minimalnu platu za sve poslodavce na 18 dolara po satu.

Mera u Nebraski bi zahtevala od mnogih poslodavaca da obezbede bolovanje, ali ne bi promenila plate.

Mera iz Masačusetsa bi postepeno podizala minimalnu platu za zaposlene sa napojnicom sve dok se ne izjednači sa stopom za druge zaposlene. Nasuprot tome, mera u Arizoni omogućila bi radnicima koji primaju napojnicu da budu plaćeni 25 odsto manje od minimalne plate, sve dok napojnice podižu njihovu ukupnu platu iznad praga minimalne plate.

Glasači Zapadne Virdžinije odlučuju da li da izmene državni ustav kako bi se zabranilo samoubistvo uz medicinsku pomoć. Ta mera bi bila suprotna stavu 10 država i Vašingtona, D.C., gde je dopuštena ta vrsta eutanazije.