AP: Tramp obezbedio 214 elektorskih glasova, Haris 179, u ključnim državama neizvesno

Republikanac Donald Tramp do sada je pobedio u 23 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a kandidatkinja demokrata Kamala Haris u 12, objavila je agencija Asošiejted pres.

Prema projekcijama te novinske agencije, ali i drugih vodećih medija, u saveznim državama koje presudno utiču na ishod izbora trka je veoma tesna, zbog čega niko još nije proglasio pobednika u nekoj od njih.

Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 214 elektorskih glasova, a Haris 179. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.

U fokusu izbora je sedam "kolebljivih država" (swing states), među kojima su Pensilvanija (19 elektora), Mičigen (15), Viskonsin (10), Nevada (6), Džordžija (16), Severna Karolina (16) i Arizona (11).

Ako Tramp pobedi u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, gde važi za favorita, za povratak u Belu kuću potrebno mu je da osvoji samo jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin). Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi i u Pensilvaniji i u Mičigenu i u Viskonsinu ako ne napravi iznenađenje u nekoj od preostalih "kolebljivih država".

Prema projekcijama Asošiejted presa, bivši predsednik Tramp pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Ohajo, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.

Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u Kaliforniji, Njujorku, Ilinoisu, Nju Džersiju, Vašingtonu, Masačusetsu, Koloradu, Merilendu, Konektikatu, Roud Ajlendu, Vermontu, Delaveru, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).

Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje, pošto i Tramp i Haris imaju snažnu podršku u državama koje su osvojili.

Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom "kolebljive države" koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.

Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.

Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata - 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima - ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.