Tramp pobedio i u Džordžiji, još jednoj ključnoj državi

Republikanac Donald Tramp pobedio je na predsedničkim izborima u SAD i u Džordžiji, još jednoj od sedam ključnih saveznih država, čime je povećao broj obezbeđenih elektorskih glasova na 247, objavila je agencija Asošiejted pres.

Džordžija je druga od sedam "kolebljivih država", posle Severne Karoline, u kojoj su AP i drugi vodeći mediji proglasili pobednika - bivšeg predsednika Trampa.

Posle pobede nad kandidatkinjom demokrata Kamalom Haris u Džordžiji i Severnoj Karolini, Tramp ima više opcija za dolazak do 270 elektorskih glasova, koliko mu je potrebno za povratak u Belu kuću. Ipak, on i dalje mora da osvoji najmanje jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin).

Prema podacima agencije Asošiejted pres, Tramp ima prednost u sve te tri države koje su mu 2016. donele ponedu na izborima, ali broj obrađenih glasova i razlika između kandidata ne dozvoljavaju proglašenje pobednika.

U Pensilvaniji Tramp ima prednost od 3,4 odsto, posle 90 odsto prebrojanih glasova. U Mičigenu, na osnovu 62 odsto prebrojanih glasova, Tramp ima prednost od 6,5 odsto, a u Viskonsinu, gde je prebrojano 86 odsto glasova, republikanac ima 4,3 odsto više.

Tramp vodi i u preostale dve ključne države - u Arizoni, posle 51 odsto prebrojanih glasova, ima prednost od 0,9 odsto, a u Nevadi, gde je obrađeno 75 odsto glasova, od 3,4 odsto.

Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 247 elektorskih glasova, a Haris 214. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.

Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi i u Pensilvaniji (19 elektora) i u Mičigenu (15) i u Viskonsinu (10) ako ne napravi iznenađenje u nekoj od preostalih "kolebljivih država" (swing states), među kojima su još Nevada (6) i Arizona (11).

Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je do sada pobedio u 25 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Kamala Haris u 17.

Tramp, bivši predsednik, pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Ohajo, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.

Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u saveznim državama Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Nju Hempšir, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).

Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.

U Virdžiniji je bila tesna trka, ali je Haris očekivano pobedila u toj državi koja od 2008. većinski glasa za demokrate, iako je do tada decenijama bila republikanska "tvrđava".

Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom "kolebljive države" koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.

Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.

Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata - 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima - ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.