Koalicija za održivo rudarstvo: Energetsku tranziciju ne sprovoditi netransparentno i na brzinu

Koordinator te Mreže Zvezdan Kalmar Krnajski Jović rekao je nopvinarima da su vlade od 2009. potpisivale netransparentne ugovore o proširenju kapaciteta za proizvodnju električne energije na fosilna goriva. Tako je nastavljena izgradnja Kostolca B3 iako je procenu njenog uticaja na životnu sredinu triput oborio član te mreže, Centar za ekologiju i održivi razvoj.

"Vlada Srbije je pod uticajem inostranih institucija i EU počela da od 2020. godine razmatra načine za zatvarnje termoelektrana i ponovo se kroz netransparentan proces donose odluke koje će na duži rok ugroziti socijalnu sigurnost građana. Istovremeno se šire kapaciteti na fosilna goriva", rekao je Kalmar Krnajski Jović.

On je rekao da su članovi te mreže utvrdili da termoblok Kostolac B3 koji uskoro treba da počne da radi, neće biti ekonomski održiv jer posledice njegovog rada nisu samo ekološke, već i ekonomske, pošto neće izdržati da plaća prekograničnu taksu za emisiju ugljen-dioksida, iako je vlada tvrdila neće biti takvog uticaja.

Dodao je da će to, pored "ekološke i ekonomske katastrofe" od rada energetskih objekata na ugalj, dovesti i do povećanja cene struje zbog proširenja ugljenokopa ili uvoza uglja, ali da se gradnjom solarnih i vetroelektrana, preuzima isti algoritam neodrživog energetskog planiranja.

"Srbija čak i da u ovom trenutku prestane da koriti fosilno gorivo klimatske promene će se ipak dogoditi", rekao je Kalmar Krnajski Jović.

Naveo je da se KORS bori protiv klimatskih promena i da je za zatvaranje termoelektrana na fosilna goriva, ali da je nedopustiv "galopirajući pristup nelegalnoj izgradnji OIE, solarnih elektrana i vetroparkova".

Izgradnji tih objekata sa baterijskim postrojenjima koje će, kako je rekao, graditi privatne korporacije, ne pristupa se dovoljno analitički i ne sagledavaju se kumulativni uticaji popločavanja nekoliko stotina hiljada hektara, uglavnom obradivog zemljišta, solarnim panelima.

To će, prema njegovim rečima, dovesti do napada na ekologiju kao izgradnja malih hidrocentrala i rudnika.

Otvaranje rudnika se, kako je rekao, pravda potrebom za proizvodnju baterijskih postrojenja, uz nepoznate posledice na ekologiju.

Naveo je da isto tako, kako od rudnika i termoelektrana, postoje veliki negativni kumulativni uticaji velikih postrojenja, kao izvora obnovljive energije, na ekologiju.

Najavljena je, prema njegovim rečima, izgradnja 11 gigavata instalisane snage solarnih elektrana, a planira se seča 11.000 hektara šume u Boljevcu i Soko Banji radi vetroparka.

Za velika postrojenja se planiraju, prema njegovim rečima, baterijski sistemi od 200 megavata, što je među najvećima u svetu i zahtevaju hiljade tona retkih metala, baterije se troše i reciklaža nije ekološki manje problematična od njihove proizvodnje.

"Kao promoteri borbe protiv klimatskih promena nismo protiv obnovljivih izvora energije, ali se protivimo nekritičkoj i slepoj primeni izgradnje velikih postrojenja i to pretežno na obradivom zemljištu", rekao je Kalmar Krnajski Jović.

Istakao je da bi prioritet u procesu energetske tranzicije morao biti obaveza postavljanja solarnih panela na krovovima tržnih centara, industrijskih postrojenja, krovova stambenih kuća i velikih garaža, kao i izgradnja hidrocentrala.

Dodao je da bi uz to prioritet trebalo da bude energetska efikasnost i smanjenje potrošnje energije, a da je taj proces usporen jer se građanima preporučuje da izolaciju stambenog i radnog prostora finansiraju kreditima, a solarne elektrane privatnih kompanija se subvencionišu, kao i bogataši u kupovini električnih automobila.

U Zakonu o energetici predviđeno je, kako je rekao, da regulaciona postrojenja za balansiranje energije iz obnovljivih izvora budu u vlasništvu privatnika, što zneči da će dirigovati cenom struje, a taj sistem morao bi da bude u vlasništvu države.

Dodao je da Srbija od 2020. godine nema Prostorni plan i da lokalne samouprave grade bez tog dokumenta, a da se Srbiji nameće obaveza da na brzinu završi energetsku tranziciju.

"Promoviše se da Srbija mora brzo da izgradi objekte za OIE, a i da nastavi da koristi ugalj potrebno je 1.250 godina da spaljuje ugalj koliko i sada, a tu količinu su izgorele prošle godine Kina i Indija. Srbiji je potrebno 600 godina da spali toliko uglja koliko je spalila EU i emitovala 2,5 milijardi tona ugljen-dioksida u prošloj godini", rekao je Kalmar Krnajski Jović.

Naveo je da je nuklearna energija još jedan od "ludačkih" snova i da bi prvo trebalo realizovati sve prioritete, pa tek tada planirati dodatne izvore energije.