Nemačka u krizi obeležava 35 godina pada Berlinskog zida

Nemačka obeležava pad Berlinskog zida, koji je srušen pre 35 godina, a taj "dan sreće" je danas u suprotnosti s mračnom atmosferom zbog krize njene vlade i nazadovanja demokratije širom sveta.

Ipak, svečanosti ovog vikenda pomažu da se iz vida ne izgubi simbolika tog istorijskog događaja 9. novembra 1989. godine.

Bio je to "dan sreće" koji podseća da "sloboda i demokratija nikada nisu bile same po sebi očigledne", izjavio je konzervativni gradonačelnik Berlina Kai Vegner (Wegner) na svečanosti na kojoj je bio i šef države Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier).

Slogan svečanosti "Sačuvajte slobodu" ima posebno značenje dok je širom sveta demokratija u opadanju i besne ratovi u Ukrajini i Gazi.

Koalicija kancelara Olafa Šolca (Scholz) se raspala posle smenjivanja liberalnog ministra finansija u sredu uveče. To je i oslabelu privredu Nemačke, najveću u Evropi, gurnulo u neizvesnost.

Građanka nekadašnjeg Zapadnog Berlina Juta Kruger (Jutta Kruger) (75) ocenila je da je "sramota" kriza vlade, "ali ipak treba da slavimo pad Zida. Za Berlince, ali i za one koji su živeli u Istočnoj Nemačkoj, bilo je posebno važno da znaju da mogu da izađu ako žele, da idu gde god žele", rekla je ta penzionerka za AFP.

Kancelar Šolc je u petak naglasio da se vrednosti iz 1989. godine ne mogu smatrati potpuno prihvaćenim.

Da bi se oživeli ideali, instalacija na otvorenom koja se proteže četiri kilometra duž nekadašnje trase Zida prikazuje replike simbola protesta 1989. i hiljade drugih koje su stvorili građani.

Pad Zida, simbola Hladnog rata i podele između zapadnog i sovjetskog bloka, otvorio je put kolapsu komunizma u Istočnoj Evropi i ponovnom ujedinjenju Nemačke godinu dana kasnije.

"Zid srama" od 155 kilometara oko Zapadnog Berlina prosovjetske vlasti su podigle u avgustu 1961. godine da bi sprečile rastući egzodus stanovnika Nemačke Demokratske Republike (DDR).

Tokom godina je najmanje 140 ljudi poginulo pokušavajući da ga pređe.

Na proslave koje traju i sutra su pozvani aktivisti iz celog sveta, uključujući prognanu belorusku opozicionu liderku Svetlanu Tihanovsku i iransku disidentkinju Masihu Alinedžadu.

Ruski pank bend "Pusi rajot" (Pussy Riot) nastupiće ispred bivšeg sedišta Štazija, tajne policije istočne Nemačke.

"Mi stojimo uz one koji se danas bore za svoju slobodu i protiv porobljavanja", izjavio je Štajnmajer u govoru na otvaranju svečanosti u sredu uveče.

Naglasak na slobodi je posebno važan "u trenutku kada smo suočeni sa porastom populizma, dezinformacijama i društvenim podelama", rekao je šef odeljenja za kulturu u regionalnoj vladi Berlina Džo Čialo (Joe Chialo).

Izbori održani u septembru u tri regiona bivše DDR naglasili su stalne političke podele između Istočne i Zapadne Nemačke: ekstremno desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) zabeležila je istorijski visoke rezultate, dok je nova grupa krajnje levice napravila iskorak.

Ovog vikenda obeležava se i godišnjica "Kristalne noći" - pogroma koji su počinili nacisti 9. i 10. novembra 1938. godine.

Najmanje 90 Jevreja je ubijeno, desetine hiljada deportovano u koncentracione logore, a 1.400 sinagoga je spaljeno u Nemačkoj i Austriji.

"Veoma je važno za naše društvo da izvuče prave pouke iz ovih događaja", podsetila je nemačka vlada u vreme kada Nemačka doživljava porast broja antisemitskih napada pokrenutih ratom Izraela protiv palestinskog Hamasa u Pojasu Gaze 7. oktobra 2023. godine.