"Prava valuta novinarstva je njegova verodostojnost i nepodmitljivost", rekao je Špilman na skupu "Kako da novinarstvo preživi eru lažnih vesti i veštačke inteligencije" u Beogradu.
Špilman, nekadašnji glavni i odgovorni urednik Novih ciriških novina (Neue Zurich Zeitung), smatra da novinarstvo danas pogađa veći broj kriza, a da je najveća ekonomska i da situacija u budućnosti neće biti bolja.
Izvor prihoda novinarstva su nekada bile reklame, što se, prema njegovim rečima, danas sve manje dešava, a reklame više neće moći da finansiraju medije kao nekada, ni u Srbiji.
"Naša pažnja se prodaje kao korisnički podatak na različitim platformama. To sada kontroliše neko drugi, a ne medijske kuće", ocenio je Špilman.
Stari poslovni model medija, kako je naveo, izumire, a novi se traži već 20 godina.
"Možda je vreme da priznamo da novi model još uvek ne postoji", dodao je Špilman.
Ocenio je i da su platforme poput Iksa ili Tiktoka postale novo mesto na kojima se pronalaze informacije, ali je mišljenja da su one uglavnom bazirane na tračevima i glasinama, zbog čega je i dalje neophodno novinarstvo.
"Vlasnici medijskih platformi sve više oblikuju javno mnjenje", ocenio je on, dodajući da se mediji ne nalaze baš u "ružičastoj" situaciji.
Špilman smatra i da je novinarstvo ugroženo od autokrata i diktarora, da su ugrožene medijske slobode, da se u pojedinim zemljama novinari čak i ubijaju, navodeći da je i Srbija pogođena time jer se nalazi na 98. mestu u svetu po indeksu medijskih sloboda.
Sa druge strane, naglasio je da se novinare diskredituju i demokratske vlasti.
Za stanje u novinarstvu, prema njegovim rečima, nisu krivi samo spoljni uticaji, već i sami novinari, za koje smatra da im nedostaje samokritika.
"Uslovi rada jesu bili bolji nekada, ali teme koje istražujemo, nepoznate oblasti i postavljanje teških pitanja političarima i kompanijama je privilegija", ocenio je Špilman.
Upozorio je i da mediji sve češće zaobilaze etiku, kao i na opasnost od podilaženja medija političarima, uz ocenu da je ekonomski pritisak na medije veoma učinkovit.
Kao problem navodi i mentalitet krda, navodeći da novinari ne moraju uvek da pišu o "svakoj gluposti" koja se pokrene kao tema, već da treba da unapređuju informisanje javnosti.
Špilman je naglasio i da novinari, kada se zalažu za određene teme, moraju to da rade sa manje pristrasnosti, navodeći da pojedini novinari postaju akteri i zauzimaju stranu.
To, kako je ocenio, doprinosi polarizaciji društva, pa je potrebno da novinar u svemu pronađe sredinu.
"Nije moguće izveštavati bez približavanja određenim stavovima, ali treba težiti objektivnosti", rekao je Špilman, naglašavajući da novinarstvo ne može da bude aktivizam.
