Batas Bjelić: Gasna elektrana nosi rizike snabdevanja i nepredvidivih troškova

Izgradnja nove elektrane na gas neće Srbiju približiti postizanju klimatskih ciljeva i nosi rizike snabdevanja i nepredvidivih troškova, ocenio je član Upravnog odbora Saveza energetičara Ilija Batas Bjelić.

"Gas će pomoći da dostignemo klimatske ciljeve, kao što će vam klima uređaj pomoći da sprečite klimatske promene", rekao je Batas Bjelić za portal Zelena Srbija novinske agencije Beta.

Iako se u vezi s gasnom elektranom govori o relativno niskim specifičnim investicionim troškovima, visokoj efikasnosti i niskoj ceni gasa, Batas Bjelić ukazuje da je njena isplativost upitna.

"To su dugoročni ugovori u kojima ste vi uvek izloženi rizicima snabdevanja i nepredvidivim troškovima. Pogledajte kako rastu cene grejanja u toplanama koje su uglavnom na gas. Dalje, broj radnih sati koje ove elektrane mogu da ostvare u praksi nije veliki pa time isplativost nije tako dobra kao na papiru", kazao je Batas Bjelić.

On je istakao da su najisplativija rešenja ona kod kojih je investicija prihvatljiva, ali je cena goriva nula, a to su obnovljivi izvori.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove sedmice tokom Konferencije UN o klimi COP29 u Bakuu rekao da je s predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim razgovarao o izgradnji gasne elektrane kod Niša, čija bi snaga mogla biti jedan gigavat.

"Tu smo čuli i ideju da se gasna elektrana gradi zbog obnovljivih izvora, no to je još jedna nepotrebna zabluda, posebno ako smo već te velike elektrane projektovali kao 'samobalansirajuće'", kazao je Batas Bjelić povodom navoda da bi ta elektrana mogla da služi za balansiranje struje dobijene u solarnim elektranama.

Srbija se kao potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan obavezala na dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine.

Izgradnja gasne elektrane, kao i naftovoda o čemu je Vučić takođe ove sedmice razgovarao s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, prema mišljenju Batasa Bjelića nije u skladu sa ciljevima Srbije o dekarbonizaciji energetskog sektora, nego više sa ciljevima daljeg korišćenja fosilnih goriva.

"Ukoliko Srbija sebe vidi kao evropsku državu i jednog dana članicu EU treba da sprovede energetsku tranziciju, da ima održivu energetsku politiku koja se ne zasniva na fosilnim gorivima. Potrebno je dakle u energetiku Srbije uvoditi obnovljive izvore a izvoditi fosilna goriva jer na taj način pokazujemo svest o problemima zavisnosti, zdravlja i klimatskih promena", istakao je Batas Bjelić.

U cilju smanjenja korišćenja fosilnih goriva i obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja električnom energijom, Srbija je počela da razmatra i potencijal za upotrebu nuklearne energije.

Iako Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030, sa projekcijama do 2050, u jednom od scenarija razmatra uvođenje nuklearne energije u nacionalni energetski miks kao izvor bazne energije posle 2040, Batas Bjelić ističe da su ispitivanja i razvoj nuklearne energije i dalje zabranjeni u Srbiji.

Međutim, predložene izmene Zakona o energetici predviđaju ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja u Srbiji.

Batas Bjelić smatra da ideje o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije u Srbiji nisu dovoljno razmotrene od stručne javnosti, a da je to neophodno pre bilo kakvih investicija vremena i novca.

"Generalno, uvek je to tehnologija koja je dostupna samo malom broju država i vi ste od njih potpuno zavisni, a tada su troškovi nepredvidivi. Za razliku od obnovljivih, kod kojih i pored svih tehničkih izazova troškovi jesu predvidivi i podnošljivi", kazao je Batas Bjelić.