On je istakao da je predloženi budžet, o kojem će poslanici Skupštine raspravljati sledeće nedelje, „razvojan i socijalno orijentisan, da predstavlja nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje kroz program `Skok u budućnost - Srbija 2027`“.
Na pitanje da li je u uslovima globalnih izazova realan taj program Mali je kazao da jeste jer će biti realizovani najveći kapitalni projekti u oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, obrazovanja, nauke, sporta.
"Istovremeno, nastavljamo sa pripremama za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EКSPO, čiji ćemo biti domaćin 2027. godine, koja će ojačati međunarodnu poziciju naše zemlje i staviti nas u centar sveta te godine", rekao je Mali.
Naveo je da je predlogom budžeta za 2025. projektovana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,2 odsto, što je u apsolutnom iznosu 10.328,9 milijardi dinara, odnosno 88,1 milijardu evra.
"Vraćamo se na visoke stope rasta koje smo imali pre korone i svetske ekonomske krize, što je dobra vest za našu ekonomiju. Srbija je u prvoj polovini godine sa 4,2 odsto bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a u prvih devet meseci ove godine, prema trenutno dostupnim podacima, sa rastom od 3,9 odsto, prva", rekao je Mali.
Kako je dodao, Međunarodni monetarni fond (MMF) se složio da deficit budžeta Srbije iduće godine bude tri odsto BDP-a i visokom stopom javnih ulaganja.
"Oni su naš dugogodišnji partner i korektivni faktor. I direktorka MMF-a Кristalina Georgijeva je meni lično nedavno u Vašingtonu rekla da je Srbija svetla tačka u Evropi u današnje vreme puno izazova. Tako su nekadašnje kritike vremenom prerasle u rastuću podršku jer Srbija je od dna evropske lestvice prešla put do jedne od najbrže rastućih ekonomija u Evropi", kazao je Mali.
Po njegovoj oceni, decifit budžeta od tri odsto BDP-a daje manevarski prostor da se ne prave kompromisi, već da se ulaže u dalji rast i da se teško postignutu stabilnost drži čvrsto u rukama.
"Danas je politika da se ne odričemo ni rasta, ni ulaganja, ni poboljšanja životnog standarda, ali isključivo uz strogo očuvanje makroekonomske stabilnosti", rekao je Mali.
Upitan da li su u skladu sa fiskalnim pravilima i rekordna izdvajanja za Vojsku rekao je da su predviđena rekordna izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije od 261,8 milijardi dinara, što je 2,53 odsto BDP-a, ali da je rekordan budžet i za Кancelariju za Кosovo i Metohiju od 17,2 milijarde dinara, plus još dve milijarde za pomoć nezaposlenim licima u toj srpskoj pokrajini.
"Tu su i izdvajanja za poljoprivredu od 138,5 milijardi dinara, plus 11 milijardi koje će se zemljoradnicima vratiti kroz refakciju akciza za gorivo, što je ukupno rekordnih 149,5 milijardi dinara, 7,5 odsto našeg budžeta. I izdvajanja za zdravstvo su povećana sa 573,6 na 613,9 milijardi dinara kao i ona vezana za socijalna davanja sa 209,5 milijardi na 226,6 milijardi dinara", kazao je Mali.
Po njegovim rečima EКSPO je za Srbiju projekat od neprocenjivog značaja i programom “Srbija 2027” predviđeno je 17,8 milijardi evra za 323 projekta širom zemlje, a ne samo za Beograd.
"Hoćemo da se predstavimo na pravi način u svetu i ovo je ogromna šansa za nas, a sa druge strane, želimo da podignemo kvalitet infrastrukture, života građana. Brzina izgradnje, realizacije, rešavanja problema, koji se rađaju u svakom projektu, diktiraju tempo plaćanja. Cilj nam je da za samo dve i po godine budemo potpuno spremni za najveći događaj u svetu, i, verujte, bićemo", rekao je Mali.
Komentarišući velike izdatke iz budžeta za isplatu kamata na kredite on je kazao da se od 2012. do 2022. godine učešće troškova kamata u BDP-u kretalo se u rasponu od 2,8 odsto do 1,4 odsto i da je usled rasta kamatnih stopa na globalnom nivou došlo do rasta njihovog učešća u BDP-u 2023. na 1,7 odsto.
"Tokom poslednje dve godine, zbog visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u poslednjih par decenija. To se u izvesnoj meri odrazilo i na rast troškova našeg zaduživanja, pa je na kraju septembra 2024. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupni javni dug iznosila 3,77 odsto, što je samo 50 baznih poena više nego u periodu pre krize, a naglašavam da je i u tako teškim i izazovnim okolnostima Srbija uspela da minimizira uticaj globalnog rasta kamatnih stopa", rekao je Mali.
Na pitanje kakav će uticaj pobeda Donalda Trampa imati na ekonomiju u Srbiji kazao je da Srbija ima trasiranu politiku koja je u poslednjoj deceniji zemlju transformisala iz siromašne u jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.
"Politika je neodvojivi deo i ekonomskih procesa. Tramp nije novost u svetskoj politici, ovo je njegov povratak na političku scenu i verujem da poznaje okolnosti u kojima je Srbija, da shvata naše napore u očuvanju integriteta naše zemlje, ali i napore da održimo ekonomske rezultate koje smo postigli i nastavimo rast. Optimista sam u pogledu daljeg razvoja odnosa Srbije i SAD", rekao je Mali za NIN.
