Sumnja na Rusiju posle pada teretnog aviona u Litvaniji

Posle pada teretnog aviona firme koja je radila za američku kurirsku kompaniju DHL, na prilazu aerodromu u glavnom gradu Litvanije pri čemu je poginuo samo jedan član posade, Španac, uzrok se istražuje, ali se sumnja na Rusiju.

Snimak nadzora pokazao je kako se avion normalno spuštao dok se približavao aerodromu pre izlaska sunca, a zatim eksplodirao u ogromnu vatrenu loptu.

Litvanski zvaničnici su priznali da će jedna linija istrage biti da li je Rusija imala ulogu u tome s obzirom na sumnju da je umešana u druge slučajeve sabotaže, iako su naglasili da u ovoj fazi nema dokaza koji bi ukazivali na to.

"Bez sumnje, ne možemo isključiti verziju terorizma", rekao je Darius Jauniškis, šef litvanske obaveštajne službe.

Zvaničnici zapadnih službi bezbednosni sumnjaju da ruski obaveštajci izvode sabotaže u znak odmazde za podršku Zapada Ukrajini, uključujući napade i podmetanja požara, dezinformacije i stavljanje zapaljivih uređaja u pakete u teretnim avionima. U julu se jedan takav paket zapalio u kurirskom centru u Nemačkoj, a drugi u skladištu u Engleskoj.

Poljski tužioci su prošlog meseca rekli da su paketi sa kamufliranim eksplozivom namenjeni SAD i Kanadi, poslati preko kargo kompanija u zemlje EU i Veliku Britaniju da bi se "testirao kanal za prenošenje takvih paketa".

"Vidimo kako Rusija postaje agresivnija", rekao je Jauniškis. "Ali za sada, zaista ne možemo da pripisujemo bilo kome ili da upiremo prstom u bilo koga, jer nema informacija o tome" posle pada aviona.

Litvanske aerodromske vlasti identifikovale su letelicu kao teretni avion DHL-a koji je stigao iz Lajpciga u Nemačkoj, glavnog teretnog čvorišta, a jedan od povređenih članova posade je nemački državljanin.

Nemačko Ministarstvo saobraćaja je saopštilo da će stručnjaci nemačkog Saveznog biroa za istragu avionskih nesreća biti poslati u Litvaniju da pomognu u istrazi.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je u Italiji, gde je na sastanku ministara spoljnih poslova najindustrijalizovanijih zemalja sveta, izrazila je saosećanje sa žrtvama i rekla da se ne može isključiti hibridni napad.

"Mi i naši litvanski partneri sada moramo ozbiljno da se zapitamo da li je ovo bila nesreća ili, posle prošle nedelje, još jedan hibridni incident. To pokazuje u kakvim nestabilnim vremenima živimo usred Evrope", rekla je Berbok.

Očigledno je mislila na oštećenje dva kabla za prenos podataka ispod Baltičkog mora, od kojih jedan završava u Nemačkoj, za koje nemački zvaničnici veruju da je izazvano sabotažom.

Šef vatrogasne službe Litvanije rekao je da je avion klizao po zemlji nekoliko stotina metara, a na fotografijama se vidi kako se dim izdiže iz oštećene zgrade gde je završio.

"Srećom, uprkos nesreći koja se dogodila u stambenoj zoni, među lokalnim stanovništvom nema izgubljenih života", rekla je premijerka Ingrida Šimonite posle sastanka sa spasiocima.

Spasioci su zatvorili područje, a fragmenti aviona u DHL-ovoj žutoj boji mogli su se videti usred olupine razbacane po mestu nesreće.

Teretni avion je imao četiri člana posade kada se srušio u 5.30 po lokalnom vremenu. Jedna osoba, španski državljanin, proglašena je mrtvom, a ostala tri člana posade - državljani Španije, Nemačke i Litvanije, povređeni su, rekao je Ramunas Matonis, šef komunikacija litvanske policije.

Avionom je firme "Swiftair" sa sedištem u Madridu koja radi za DHL.

DHL je ​​u komentaru poslatom e-poštom naveo da je avion "prinudno sleteo" oko kilometar pre piste aerodroma u Viljnusu, dodavši: "Uzrok nesreće je još nepoznat i istraga je već u toku".

"Swiftair" to nije komentarisao.

"Okolina kuće kod koje se raspao avion je bila u plamenu, a kuća lakše oštećena, ali smo uspeli da evakuišemo stanare", rekao je Renatas Požela, načelnik Vatrogasno-spasilačke službe.

Laurinas Kasčiunas, litvanski ministar odbrane, rekao je da "definitivno nije bilo spoljnih faktora koji bi mogli da oštete avion".

"To jasno vidimo", rekao je Kašjunas. "Međutim, da bismo saznali šta se dogodilo u avionu, biće neophodno intervjuisati preživele članove posade. I naravno, pregledati 'crne kutije'. To će potrajati".

Podaci praćenja leta sa "FlightRadar24" koje je analizirao AP, pokazali su da je letelica skrenula severno od aerodroma, u redu za sletanje, pre nego što se srušila nešto više od 1,5 kilometara od piste.

Temperatura na aerodromu je bilo oko nule u vreme pada, oblačno, pre izlaska sunca i vetrom bale brzine 30 km/h.

Boing 737 je bio star 31 godinu, što stručnjaci smatraju starijim, iako to nije neobično za teretne letelice.

Premijerka Ingrida Šimonite je upozorila da ne treba nagađati, rekavši da je istražiteljima potrebno vreme da obave svoj posao.

"Odgovorne agencije marljivo rade", rekla je Šimonite. "Pozivam sve da imaju poverenja u sposobnost istražnih organa da sprovedu temeljnu i profesionalnu istragu u optimalnom vremenskom roku. Samo ove istrage će otkriti prave uzroke, a spekulacije i nagađanja neće pomoći da se utvrdi istina".