Energetska zajednica odobrila prve projekte koji treba da pomognu spajanje s tržištem energije EU

Na sastanku ministara i visokih predstavnika zemalja članica Energetske zajednice u Beču takođe je usvojena preporuka za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora što, zajedno sa odobrenim projektima treba da pomogne članicama da napreduju u procesu integracije u jedinstveno tržište električne energije EU.

Energetsku zajednicu čine EU i devet ugovornih strana - Srbija, Kosovo, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Severna Makedonija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Direktor Sekretarijata Eenergetske zajednice Artur Lorkovski izjavio je da je usvajanjem liste projekata od interesa za EZ ostvaren napredak u pogledu integracije članica Energetske zajednice sa tržištem električne energije EU.

"Time će biti eliminisana uska grla u energetskoj infrastrukturi u regionu što omogućava više trgovine i razmene energije u regionu", rekao je Lorkovski na konferenciji za novinare posle sastanka Ministarskog saveta.

Lorkovski je rekao da je napredak ostvaren i u pogledu prenosa paketa evropskih propisa u nacionalna zakonodavstva i da će taj proces biti nastavljen kako bi spajanje tržišta moglo da postane realnost do kraja 2026. godine.

Ministri će nastaviti rasprave o najboljim opcijama za uvođenje oporezivanja emisija ugljen-dioksida, rekao je Lorkovski i dodao da očekuje da odluka o tome bude doneta do kraja naredne godine.

Zamenica generalnog direktora Generalnog direktorata Evropske komisije za energetiku (DG ENER) Mehtild Veršderfer izjavila je da su osam od devet ugovornih strana Energetske zajednice kandidati za članstvo u EU i da sve što rade u cilju energetske integracije i usklađivanja zakonodavstva u toj oblasti približava ih Uniji.

Veršderfer je ukazala na važnost odobrenih projekata za regionalnu saradnju i jačanje međupovezanosti što će pomoći u dostizanju čiste i sigurne energetske budućnosti, dodajući da projekti koji su na listi mogu da dobiju finansijska sredstva EU.

Ukazujući da postoje kašnjenja u transponovanju i implementaciji Paketa integracije električne energije Veršderfer je rekla da su potrebni politička volja i dodatni napori jer je to jedan od preduslova za spajanje tržišta električne energije.

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen je na sastanku naglasio da bi spajanje s tržištem električne energije EU donelo članicama Energetske zajednice koristi pre formalnog pristupanja Uniji.

Ministarski savet je odobrio šest projekata od interesa za Energetsku zajednicu koji su od suštinskog značaja za unapređenje energetske infrastrukture, jačanje regionalne integracije i izgradnju međusobno povezane i otpornije energetske mreže unutar Energetske zajednice.

U pitanju su povećanje kapaciteta dalekovoda između BiH i Crne Gore (Trebinje-Perućica), jačanje interkonekcije između Moldavije i Ukrajine, mreža dalekovoda u Albaniji, rekonfiguracija postojeće i nova interkonekcija između Albanije i Kosova i Transbalkanski koridor Bajina Bašta-Višegrad-Pljevlja, na delekovodima u BiH i Crnoj Gori. Takođe je izabran jedan projekat izgradnje postrojenja za skladištenje energije u Ukrajini.

Tim projektima se, izborom za projekte od interesa za Energetsku zajednicu, otvara mogućnost pristupa potencijalnoj finansijskoj podršci iz različitih fondova i instrumenata EU i time obezbeđuju investicije za poboljšanje energetske bezbednosti i postizanje energetskih i ekoloških ciljeva Energetske zajednice.

Lista projekata od interesa za EZ će biti ažurirana svake dve godine kako bi se uskladila sa prioritetima regiona.
Na sastanku su predstavljene klimatske i ekonomske koristi uvođenja oporezivanja emisija uglje-dioksida u regionu, čime se te zemlje takođe pripremaju za pristupanje EU.

Ministarski savet je pozvao ugovorne strane da analiziraju moguće modele oporezivanja i da do sredine naredne godine predlože najbolje opcije.

Na kraju Ministarskog saveta Gruzija je preuzela od Bosne i Hercegovirne predsedavanje Energetskom zajednicom.