Zdravković: Sankcije NIS-u teško izvodljive, ako se ostvare imaće katastrofalne posledice

Foto: AP/Darko Vojinovic

Sankcije SAD i Velike Britanije Naftnoj industriji Srbije (NIS), koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, su teško izvodljive, ali ako se ipak realizuju biće katastrofa jer rezerve naftnih derivata, koje poseduje država Srbija, mogu da pokriju potrebe tržišta samo za oko dva meseca, rekao je danas stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

"Te sankcije zvuče neverovatno, a sa druge strane ruske kompanije su već pod najžešćim kaznama, sve što je bilo moguće zemlje Evropske unije (EU) su već uradile", rekao je Zdravković za Betu.

SAD i Velika Britanija danas, treći dan nakon što je Vučić, najavio takvu mogućnost, nisu zvanično obavestile javnost Srbije o takvoj odluci i šta bi podrazumevala.

Ukoliko je ta informacija tačna, posledice bi, kažu stručnjaci bile nesagledive, jer bi se otežalo ili potpuno onemogućilo snabdevanje srpskog tržišta naftnim derivatima, kao i petrohemijskim proizvodima, neophodnim drugim industrijama, kao što su lož ulja, bitumen, primarni benzin koji se koristi u petrohemiji....

Razlog uvođenja sankcija mogao bi biti većinsko vlasništvo ruske državne kompanije Gasprom i njene firme Gasprom Njeft u NIS-u, kao i dopremanje nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) od luke Omišalj u Hrvatskoj do NIS-ovih rafinerija u Pančevu i Novom Sadu.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, Gasprom Njeft i Gasprom imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. decembra 2024. godine da SAD planiraju da uvedu sankcije protiv NIS-a zbog ruskog većinskog vlasništva, a da će se tim sankcijama pridružiti i Velika Britanija.

On je rekao da nije video zvanični dokument, ali da postoji "neka vrsta zvanične potvrde" da će odluka stupiti na snagu 1. januara 2025. godine.

Sudeći prema saopštenju NIS-a, datog posle te vesti, ni u toj kompaniji ne znaju ništa o mogućim sankcijama, prate, kako su naveli, situaciju i analiziraju sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije, ali da trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti firme i njenih partnera.

Zdravković je rekao da SAD može da pokuša da zabrani Hrvatskoj, odnosno njihovoj kompaniji JANAF da snabdeva NIS naftom koja najvećim delom nije ruska, već uglavnom iračka, kazahstanska, libijska, norveška....

"Ako se EU, čija je članica i Hrvatska ipak priključi sankcijama SAD i Velike Britanije, ne znam da li će Hrvatska na to pristati, jer praktično živi od tranzitne takse za dopremanje nafte do NIS-ovih rafinerija i najveći je korisnik kapaciteta tog cevovoda, i bankrotirao bi ako izgubi Srbiju kao korisnika", rekao je Zdravković.

JANAF je, nakon slične najave 2022. godine o uvođenju sankcija NIS-u, sklopio novi ugovor sa tom kompanijom o transportu 10.000.000 tona nafte, plus-minus 10 odsto do 31. decembra 2026. godine.

Zdravković je rekao da, ako SAD ipak donese odluku i realizuje sankcije, Srbija ne bi imala način da uvozi naftu i derivate, jer bi transport baržama bio nemoguć, pa ne ostaje ništa drugo, osim "vasionskog" prevoza.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je teško govoriti o bilo kakvim rešenjima kada odluka nije poznata.

"Prevoz nafte ili derivata baržama, ako se zabrani transport JANAF-om, bio bi skup i to bi ozbiljno uticalo na povećanje cena derivata", rekao je Atanacković.

Dodao je da bi Srbija bila prinuđena da uvozi derivate i da ih inače i sada uvoze i privatnici i strane kompanije, ali da je pitanje da li bi mogli da zadovolje potrebe.

U Srbiji derivate uvoze Mol iz Mađarske, OMV iz Rumunije i Lukoil iz Bugarski nešto malo grčki Helenik.

Konsultant za energetiku Željko Marković rekao je da je slična najava o uvođenju sankcija NIS-u bila i 2022. godine i da je od tada trebalo nešto uraditi kako bi se umanjio rizik.

Tada je pominjano više rešenja, pre svega da Srbija otkupi većinsko vlasništvo u NIS-u.

Odluku o uvođenju sankcija do sada nije potvrdio ni ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, ali je rekao da ne može da komenatriše mogućnost uvođenja američkih sankcija NIS-u i da je rizik saradnje sa ruskim firmama, posebno u energetskom sektoru, već dugo dobro poznat.

Beograd od početka ruske invazije u februaru 2022. na Ukrajinu odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi i nastavlja da održava veze sa predsednikom Vladimirom Putinom.