Web Analytics
Hadžijev (IOM): Primećeno značajno smanjenje broja migranata koji prolaze kroz Srbiju - BetaRS

Hadžijev (IOM): Primećeno značajno smanjenje broja migranata koji prolaze kroz Srbiju

Društvo | 18.12.2024 | access_time 14:30
Hadžijev (IOM): Primećeno značajno smanjenje broja migranata koji prolaze kroz Srbiju
Foto: CMG

Šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji Zejnal Hadžijev izjavio je danas da je u Srbiji primećeno značajno smanjenje broja migranata koji prolaze kroz zemlju, ali da je teško sa sigurnošću reći da je "Balkanska ruta" potpuno zatvorena.

Hadžijev je agenciji Beta, povodom Međunarodnog dana migranata, rekao da je smanjenje broja migranata koji prolaze kroz Srbiju za oko 70 odsto dovelo do zatvaranja prihvatnih centara posebno na severu zemlje na granici sa Evropskom unijom (EU), ali da oni na jugu i jugoistoku zemlje još uvek funkcionišu.



"To je znak da i dalje ima kretnje migranata, pa je teško sa sigurnošću reći da je ruta potpuno zatvorena", kazao je Hadžijev, koji se od oktobra ove godine nalazi na čelu misije te agencije Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji.

Naveo je da su se migranti tokom leta mogli videti na severnim granicama Srbije, ali da su uglavnom bili uhvaćeni od strane graničnih patrola i vraćeni u prihvatne centre na jugu zemlje.

"Na neki način, možemo reći da je zatvorena ta ruta ka severu, praktično možemo reći da jeste, ali sporadični slučajevi su i dalje mogući", dodao je Hadžijev.

Govoreći o padu broja migranata koji prolaze kroz Srbiju, naveo je da je prema podacima srpskih institucija registrovano oko 18.000 koji su ušli u Srbiju.

Upitan kako se došlo do tog broja, jer pojedine nevladine organizacije navode da ih je bilo i skoro tri puta više, Hadžijev je naveo da postoje različiti načini evidencije, jer određeni migranti legalno ulaze u Srbiju.

"Neke zemlje, poput Turske, imaju bezvizni režim sa Srbijom, i oni mogu da uđu u zemlju legalno, ali pokušavaju da pređu u EU koristeći se drugim metodama koje ih dovode u iregularnu situaciju", dodao je on.

Na pitanje kako bi promena režima u Siriji mogla da utiče na migracije, on je naveo da će se to tek videti u narednom periodu, jer su svi događaji veoma sveži.



"Vidim i intenzivnu međunarodnu pažnju i nadam se da će odgovarajuća tranzicija sistema biti sprovedena i da će se stvoriti uslovi za manje nasilja, odnosno uslovi da nasilje u potpunosti prestane. To bi otvorilo mogućnost da se mnogi vrate svojim kućama. To je moja nada, ali tek treba da vidimo kako će se situacija razvijati", kazao je Hadžijev.

Upitan da li je preuranjeno to što su neke evropske zemlje nakon svrgavanja Asadovog režima obustavile postupanje po zahtevima za azil sirijskih državljana, naveo je da je to suvereno pravo država i da imaju pravo da odluče koga će prihvatiti, a koga ne.

"Ali, takođe podsećamo naše zemlje članice da postoji međunarodna obaveza prema međunarodnom humanitarnom pravu i da moraju to da poštuju", naglasio je Hadžijev.

Suspendovanje procesa zahteva za azil, prema njegovim rečima, Ujedinjene nacije (UN) ne žele da odobravaju.

"Ali se nadamo da, ako se već dešava, da će ljudi bar imati pravo da apliciraju za azil i da će slučajevi biti procesuirani individualno, a ne zbirno, kako bi ljudi bili informisani da li da se vraćaju kući ili ne", dodao je on.

Na pitanje o izmeštanju procedura za azil izvan EU, što je Italija pokušala sa Albanijom, Hadžijev je naveo da iz njihove perspektive to nije najbolje rešenje, jer dovodi do mnogo izazova, uključujući legalne, ali i etičke.

"Ali opet, to je suvereno pravo zemalja da odluče o tome. Mi to ne podržavamo, ali naša pozicija je jasna, da kada su u pitanju migranti, želimo da budemo sigurni da u tom sistemu postoje odgovarajući mehanizmi zaštite. To je u suprotnosti sa zakonima, ali se zasniva na suverenom pravu tih zemalja", rekao je Hadžijev.

Govoreći o Međunarodnom danu migranata, koji se širom sveta obeležava 18. decembra, kazao je da taj dan služi da se, između ostalog, ukaže na ulogu migranata u socijalno-ekonomskom razvoju celog sveta, navodeći da su iznosi koje migranti šalju u svoje zemlje do prošle godine prevazišli osam milijardi dolara.

Dodao je da migranti širom sveta učestvuju u globalnom GDP-u sa šest do sedam hiljada milijardi dolara godišnje, odnosno blizu 10 odsto globalnog GDP-a.

"To je doprinos migranata globalnoj ekonomiji i globalnom razvoju", rekao je Hadžijev.

 

Teme