Suša, požari i krčenje šuma pustošili Amazoniju ove godine
Klima koja se zagreva donela je sušu koja je podstakla najgoru godinu za požare od 2005. godine koji su doprineli krčenju šuma, iako vlasti sumnjaju da su neki požari namerno podmetnuti kako bi se lakše očistilo zemljište za stočarenje.
Između januara i oktobra spaljena je površina od oko 15,1 milion hektara brazilske Amazonije. Bolivija je imala rekordan broj požara u prvih deset meseci ove godine. Venecuela, Kolumbija, Ekvador i Gvajana takođe su zabeležile porast broja požara ove godine.
"Požari i suša do kojih je došlo 2024. godine širom amazonske prašume mogli bi da budu zloslutni pokazatelji da smo dostigli ekološku prekretnicu za koju smo se dugo bojali", saopšeno je iz Amazon Voč, organizacije koja radi na zaštiti prašume. "Mogućnosti čovečanstva da preokrene ovaj trend se smanjuje, ali je i dalje otvoren".
Zemlje Amazona moraju više da sarađuju, bilo da se radi o sprovođenju zakona, raspoređivanju zajedničkih timova za hitne slučajeve za borbu protiv šumskih požara ili pružanju zdravstvene zaštite u udaljenim graničnim područjima Amazona. Ali im je potrebna pomoć iz šireg sveta.
Amazon je dvostruko veći od Indije i prostire se preko osam zemalja, čuvajući ogromne količine ugljen-dioksida koji bi u slučaju da se oslobode značajno zagrejalo planetu. Poseduje oko 20 odsto svetske slatke vode i ogromni biodiverzitet živog i biljnog sveta, uključujući 16.000 poznatih vrsta drveća.
Ali vlade tih država su ga kroz istoriju posmatrale umnogome kao oblast koju treba eksploatisati, bez obzira na održivost ili na prava domorodačkih naroda, dok stručnjaci kažu da eksploatacija od strane pojedinaca i organizovanog kriminala raste alarmantnom brzinom.
Ali zabeleženo je i nekih svetlih tačaka. Nivo gubitka amazonskih šuma opao je i u Brazilu i u Kolumbiji. A nacije okupljene na godišnjoj konferenciji UN o biodiverzitetu složile su se da domorodačkim narodima daju više učešća u odlukama o očuvanju prirode.
Gubitak šuma u brazilskoj Amazoniji, gde se nalazi najveći deo ove prašume, opao je za 30,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, što je najniži nivo uništenja u poslednjih devet godina.
Kolumbija je prijavila istorijski nizak nivo krčenja šuma 2023. godine. Ministarka za životnu sredinu Suzana Muhamad upozorila je da brojke za 2024. možda nisu toliko obećavajuće, jer je značajan porast krčenja šuma već zabeležen do jula zbog suvog vremena uzrokovanog El Ninjom, vremenskom pojavom koja zagreva centralni Tihi okean.
"Nemoguće je prevideti pretnju očuvanju Amazona od organizovanog kriminala", rekao je Bram Ebus, konsultant Krizne grupe u Latinskoj Americi. "Nelegalna eksploatacija zlata se brzo širi, podstaknuta rastom globalnih cena, a prihodi ilegalnih ekonomija često premašuju državne budžete namenjene za borbu protiv njih.
U Brazilu, veliki delovi prašume bili su u avgustu pogođeni požarima. Vatre se tradicionalno koriste za krčenje šuma i za upravljanje pašnjacima, a ti požari koje je stvorio čovek su u velikoj meri bili odgovorni za paljenje šumskih požara.
Već drugu godinu, vodostaj Amazona je opao na jako nizak nivo, što je dovelo do toga da neke zemlje proglase vanredno stanje. Situacija je bila najkritičnija u Brazilu, gde je jedna od glavnih pritoka reke Amazon pala na najniži nivo zabeležen u istoriji merenja.
Sezar Ipenza, advokat za životnu sredinu koji živi u peruanskom Amazonu, rekao je da veruje da ljudi postaju sve svesniji važnosti uloge Amazona "za opstanak društva u celini." I on brine o "tački bez povratka uništenja Amazona."
"Šumski požari su postali konstanta, posebno u letnjim mesecima i zahtevaju posebnu pažnju nadležnih organa koji ne znaju kako da se nose sa njima ili da reaguju na njih", rekao je Ipenza.
