Stručnjaci za energetiku o sankcijama NIS-u: Posledice će biti jasnije kada se odluka precizira

Foto: BETA/Milan Obradovic

Stručnjaci za energetiku rekli su danas da ne mogu sa sigurnošću da ocene posledice uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog nepreciznosti te odluke, ali ističu da je ona bez presedana i da bi posledice po snabdevanje tržišta naftnim derivatima u Srbiji mogle biti ogromne.

Prema rečima eksperta za energetiku Miloša Zdravkovića, zvanično obrazloženje da su sankcije uvedene da bi se sankcionisala ruska sposobnost da finansira rat u Ukrajini ne može se prihvatiti jer činjenice govore drugačije.

"Ovo je odluka bez presedana, slede problemi sa snabdevanjem tržišta u Srbiji naftom i derivatima ako se ništa ne promeni", rekao je Zdravković za Betu.

Dodao je da je profit koji ostvaruju ruske firme Gasprom i Gasprom njeft, koje poseduju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, minoran u odnosu na prihode koje ostvaruju veće kompanije u Rusiji, a koje nisu pod sankcijama.

"Jedna ruska kompanija izvozi u Kinu dnevno dva miliona barela nafte koju ta zemlja koristi, a ne reeksportuje. U Indiju izvozi 2,1 milion barela, pa je ta zemlja zahvaljujući tome prošlog meseca bila veći snabdevač Evrope nego Saudijska Arabija. Zbog toga je priča da se sankcijama preko NIS-a kažnjava ruski budžet, smešna", rekao je Zdravković.

Dodao je da je ruska firma Novatek drugi izvoznik tečnog naftnog gasa u Evropu, posle Norveške.

U pojedinim periodima kada su, kako je rekao, Amerikanci imali problema sa gasom uvozili su ga i oni iz Rusije, iako imaju veću sposobnost za izvoz gasa od Rusije, pa čak i nafte, ali je aktuelni predsednik Džo Bajden zbog zelene agende zabranio rudarenje i eksploataciju nafte i gasa u Nevadi.

Nedavno je, rekao je Zdravković i kompaniji Šel zabranio rudarenje na obali Pacifika, na 2,5 miliona kvadratnih kilometara, što bi povećalo američku proizvodnju nafte od 12 do 14 odsto.

Problem za novog američkog predsednika Donalda Trampa je, prema njegovim rečima, što po američkom zakonu iz 1952. predsednik bez odobrenja Kongresa, odnosno Senata ne može da poništi odluku prethodnika koja je vezana za zaštitu životne sredine.

"Računam da će EU zaštititi svoju članicu Hrvatsku od zabrane transporta nafte naftovodom Janaf koji snabdeva NIS sirovom naftom, što čini 74 odsto prometa i od čega ta kompanija ima godišnji prihod od 60-64 miliona dolara", rekao je Zdravković.

Istakao je da ako se ipak EU priključi američkim sankcijama i prinudi Hrvatsku da ih primeni NIS će ostati bez 82 odsto sirove nafte za preradu.

Privatne benzinske pumpe Helenik petroleum, OMV i Mol ne mogu, prema njegovim rečima, da snabdeju tržište Srbije jer su i one derivate kupovale od NIS-a, iz rafinerije u Pančevu.

"Mi imamo rezerve nafte za 80 dana, a šta posle toga. Druga stvar je to što ne znam zašto bi ruske kompanije pristale da prodaju svoj udeo u NIS-u kada za sankcije nema pokrića u međunarodnom pravu. Verujem da će one odbiti da ga prodaju", rekao je Zdravković.

On je rekao da veruje da će Gasprom i Gasprom njeft odbiti da Srbiji prodaju njihov udeo i da Srbija ne može na silu da preuzme akcije od "države koja ne samo da je sila, već je nuklearna sila".

Zdravković je rekao da će odluka o sankcijama svakako potkopati imidž Amerike u svetu.

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da se u dokumentu na sajtu američkog Ministarstva finansija ne mogu saznati detalji da li se sankcije odnose na većinsko vlasništvo ruskih firmi ili celokupno vlasništvo, pa je teško prognozirati i posledice.

Osim toga nejasno je, kako je rekao i na koji način bi se sprovela finansijska transakcija kupo-prodaje u slučaju da država Srbija odluči da kupi deo ili celokupno vlasništvo ruskih firmi u NIS-u.

"Pre svega pitanje je da li bi ruske firme prodale njihov udeo u NIS-u, a drugi problem je što bi i u slučaju nasilnog preuzimanja to izazvalo posledice po snabdevanje Srbije gasom preko Turskog toka", rekao je Marković.

Ministarstvo finansija SAD je juče objavilo odluku o sankcijama prema NIS-u u okviru novog paketa sveobuhvatnih mera protiv niza pravnih i fizičkih ruskih lica u vezi s ratom u Ukrajini.

To Ministarstvo je navelo da je merama protiv Gasprom njefta i Surgutneftgasa pojačalo sankcije Rusiji, ciljajući na rusku proizvodnju i izvoz nafte kao primarni izvor prihoda.

Sankcije obuhvataju i više od 180 brodova i desetina trgovaca naftom, vršilaca usluga naftnih polja, osiguravajućih kompanija i zvaničnika energetike Rusije i njihovih saradnika u svetu.

Zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verme rekao je danas Beogradu, gde je razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o strateškom dijalogu Srbije sa SAD, ali i o sankcijama prema NIS-u, da neće biti nikakvih ekonomskih posledica za Srbiju ako se ukloni rusko vlasništvo u vlasničkoj strukturi NIS-a.

On je naveo da je NIS jedna od 2.000 sankcionisanih firmi i da je cilj da se iz njih ukloni vlasništvo Rusije i da su sa predsednikom Aleksandrom Vučićem razgovarali kako da se izvede ta promena.

Vučić je rekao da ima dosta nejasnoća u odluci, da će tražiti razjašnjenje i duži rok za sprovođenje odluke, ali da Srbija ima rezerve nafte i gasa za oko tri meseca.

Naveo je i da Srbija neće na silu nacionalizovati udeo ruskih kompanija u NIS-u.