Belgijski golubari bore se s lopovima
U Belgiji su vlasnici skupih golubova za trke, čije je odgajanje tamo masovan, tradicionalan hobi, duboko zabrinuti zbog talasa krađa svojih miljenika.
Zbog lopova skupim dronovima osmatraju i traže bezbednosne slabosti svojih potkrovlja gde su te vredne ptice, imaju laserske senzore koji aktiviraju alarme i kamere povezane s mobilnim telefonima.
Nekada su trke golubova bile razonoda i za uspeh se dobijala krigla u lokalnoj pivnici, ali sada su golubovi - takmičari sve vrednija roba. Najskuplji je pre nekoliko godina koštao 1,6 miliona evra, i to belgijski jer njeni golubari važe za najuspešnije u svetu.
Najbolji primerci su kradeni i iz najboljih golubarnika u talasu nerešenih provala u poslednje vreme, a ova zima je "kritična", rekao je za Asošijeted pres Paskal Bodenžijen, šef Belgijske federacije golubara, i sam pogođen krađom. "Ne prođe nedelja, a da negde ne bude krađe golubova. Cene po ptici u preprodaji variraju od 1.000 do 100.000 evra".
Iz jednog golubarnika je prošle nedelje ukradeno golubova vrednosti od oko 100.000 evra, a još nema hapšenja. U preprodaji takvi golubovi koštaju 1.000 do 100.000 evra - pojedinačno.
Emocionalni gubitak je često najteži za one koji se bave tim hobijem koji zahteva svakodnevnu negu, i to decenijama.
Trkačka karijere je za otete golubove završena jer ne mogu na trku bez dokumenata koji se pažljivo proveravaju, a ni na aukciju, gde su cene za najbolje redovno petocifrene, a ponekad i šestocifrene.
Jedina opcija za ukradene golubove je parenje ili šverc u zemlje evropskog istoka. Pre nekoliko godina su lopovi uhvaćeni u Rumuniji, a osuđeni u Belgiji gde njihovom vlasniku, policajcu Bodenžijenu, ni danas nema utehe jer je posle šest decenija bavljenja golubovima izgubio najbolje trkače koji nisu nađeni.
Bodenžijen, penzionisan prošle godine, posebno se žali što vlasti, čak i njegova policija, krađu golubova, ma koliko bili dragoceni, tretira kao krađu živine, te nema ni temeljnije istrage.
Zato sada golubarski savez upozorava svoje članove da budu posebno oprezni - do te mere da s nepozantima ne razgovaraju o svom hobiju.
"Ako vidite da se nešto dešava oko kuće ili oko golibarnika, ili vidite nepoznate automobile, odmah zapišite registarske tablice, fotografišite i eventualno pozovite policiju", preporučuje savez.
Ali za uzgajivače to je gubitak način života jer umesto blaženstva dok gledaju svoje ptice i neguju ih, moraju oprezno da se osvrću da vide da li je neko u blizini golubarnika.
Kamere, senzori, alarmi. Sve vreme, kada idu negde, moraju gledati aplikaciju da bi preko kamera proveravali stanje svog golubarnika. A još im je teže ako se aktivira alarm, te se hitno mora do golubarnika da se proveri šta je bilo, a to je veliki stres, rekao je Bodenžijen.
Dok u svoj hobi moraju da ulažu hiljade evra da bi sprečili potencijalne lopove, mnogi golubari za koje je to previše, odustaju od golubova ma šta mislili i osećali.