"Pažnja. Vavelski zmaj je na dijeti. Od izvesnog vremena primetili smo da je preterano alav. Ima preterani apetit i mora da ide na dijetu. Jede više gasa nego obično", upozorila je na svom sajtu Direkcija puteva Krakova koja je vlasnik zmaja.
U vreme kada računi za struju i gas zadaju glavobolje i gradjanima i preduzećima u Poljskoj, Vavelski zmaj je odjednom počeo da troši duplo više nego do tada uobičajenih 11 kubnih metara gasa dnevno i čeka ga remont da se vidi gde je kvar i da li uredjaj može da se modernizuje.
Zmajeva pećina nalazi se u podnožju Vavelskog brda na obali Visle na kome su zamak Vavel i katedrala, a gde je živeo, prema legendama zapisanim krajem XII veka, zmaj, terorisao meštane, zahtevajući nedeljni obrok, kada nije bilo stoke jeo je i ljude, dok ga nisu na prevaru ubili sinovi kralja Krakusa, osnivača grada, ili, kako se usmeno predavalo u narodu, hrabri obućar koji mu je dao da pojede mrtvu ovcu napunjenu sumporom.
Vavelski zmaj progutao je alavo celu ovcu, sumpor je u njemu zapalio tako veliku vatru da je skočio u Vislu da ugasi požar u utrobi i popio toliko vode da je pukao, kaže legenda.
Pred ulazom u katedralu na zidu su na lancu okačene kosti bića iz pleistocena kao podsećanje na Vavelskog zmaja, a prema legendama, ako lanac pukne, a kosti padnu na pod, nastupiće smak sveta.
Monumentalna skulptura Vavelskog zmaja, koji, od 1972. godine na radost turista koji obilaze zamak, katedralu i Zmajevu pećinu, bljuje vatru, nije jedina atrakcija Krakova vezana za to biće iz gradskog mita.
Krajem 2023. godine 17 malih zmajeva postavljeno je na raznim mestima Krakova, a od 2000. godine pozorište Velika groteska organizuje Veliku paradu zmajeva na kojoj se okupljaju aždaje iz raznih zemalja sveta, prvo u Paradi zmajeva kroz centar grada, a kad padne mrak lebde nad Vislom uz lajt šou i prigodnu muziku.
