Oproštaj od Pančića: Dovoljno je reći Teofil, studenti govore na ulici ono što je pisao decenijama
U Beogradu je danas održana komemoracija novinaru nedeljnika Vreme Teofilu Pančiću.
Rečeno je da je "dovoljno reći Teofil. Talentovan, bez prethodnika u pisanju, bez naslednika u pisanju", da se tako govori o Pančiću, piscu, književnom kritičaru, redovnom kolumnisti Vremena.
"Posle njega ostala je rupa koju neće biti moguće zatvoriti. Ima dobrih pisaca, književnih kritičara, novinara, mnogo dobrih ljudi, ali niko nije imao sve te osobine u jednoj ličnosti kao Teofil", rekao je glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švar, napominjući da je za Pančića život bio pisanje, kao što je pisanje bilo Teofil.
Švarm je rekao da danas studenti govore ono što je Pančić decenijama zastupao i dodao: "Sve što vidite na ulicama to je Teofil, kome nije jasno neka bar neki njegov tekst pročita od mnogih koje je napisao i kazaće mu se samo".
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je rekao da je to udruženje bilo među povlašćenima da Pančić bude njegov član i da je tako puno pisao kao da je živeo dva života od 60 godina, koliko je imao kad je preminuo.
Bodrožić je podsetio da je Pančić pisao neumorno, glasno i jasno i "nije mračio iako je uglavnom secirao mračnjake", već je kao veliki umetnik pisane reči i iznad svega dobar čovek znao da ohrabri, da uz savršenu analizu ružne stvarnosti pruži nadu i pokaže putokaz za pravednije društvo.
"Njegovi tekstovi su nam bili takoreći neophodna doza zdrave logike, sjajne rečitosti da nas obodri da bi pregurali dane i nedelje. Ne mogu da opišem zadovoljstvo koje je pružalo saznanje da tebe čita Teofil. A tek kad te pohvali najveći novinski pisac, istovremeno najveći novinski čitalac", ispričao je Bodrožić.
Novinar Nedim Sejdinović konstatovao je da postoje autori koji ceo život pišu istu kolumnu, dok je svaka Pančićeva bila osobena kao što je i sam bio osoben.
"Svakoj temi je pristupao veoma oprezno. Znao je da stane na loptu i sagleda situaciju. Da bude kritičan i prema delu javnosti kojoj je pripadao", objasnio je Sejdinović, navodeći da Pančića njegovi pogledi na dešavanja čine sličnim studentima koji "nepogrešivo pogađaju u centar".
Prema rečima Sejdinovića, Pančić je bio najbolji produkt jugoslovenskog kulturnog prostora sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka kojem je nastojao da se oduži ulažući ogromnu energiju podžavajući pisce i umetnike.
Novinar Ante Tomić je, govoreći o poznanstvu sa Pančićem, i njegovom životnom putu, rekao da je ovde on bio Teofil, "dok smo ga mi u Hrvatskoj zvali prisnije samo Teo".
"Od srca je pisao o Zagrebu tako da očekujete kao će njegov duh izroniti između zgrada. Gutao je sve što mu dođe pod ruku. Fantastično obrazovan, pisao je bez trunke oholosti, uvek je branio ljudskost", opisao ga je Tomić.
Reditelj Želimir Žilnik istakao je da je Pančić jedan od najznačajnijih intelektualaca sa ovih prostora i da mu se duboko klanja za sve što je uradio, napominjući da je bio unikatan, strastven, posvećen i informisan.
Opraštanju sa Pančićem u Dvorani kulturnog centra, pristvovale su mnoge njegove kolege, poštovaoci, predstavnici javnog života. Kremacija je u subotu, 8. februar, u 13.30 na Novom groblju u Novom Sadu.
Pančić je preminuo posle duge i teške bolesti u Novom Sadu.
Bio je redovni kolumnista i jedan od najpoznatijih autora u nedeljniku "Vreme". Bio je književni kritičar i urednik kulturne rubrike "Vremena" do samog kraja.
Rođen je u Skoplju 1965. godine. Kao dete vojnog lica, deo detinjstva proveo je u Pirotu, a potom se seli u Zagreb, grad koji ga je formirao. Od ranih devedesetih živi na relaciji Beograd – Novi Sad. Zauvek je ostao Vojvođanin, jer je za svoje beogradsko prebivalište odabrao Zemun.
Stalni kolumnista "Vremena" bio je od 1993. godine.
Objavljivao je tekstove i kolumne u mnogobrojnim medijima među kojima su: Slobodna Evropa, Jutarnji list, Naša Borba, Autonomija, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda, Monitor itd.
Autor je više od 20 knjiga, mahom zbirki eseja, među kojima se izdvajaju: "Urbani bušmani", "Čuvari bengalske vatre", "Osobeni znaci" i kratki roman "39 dana juna".
Dobitnik je brojnih domaćih i regionalnih nagrada, kao što su "Jug Grizelj", "Vitez poziva", "Srđan Aleksić"… Većina nagrada koje je Teofil Pančić dobio dodeljuju se za hrabrost, novinarsku i ljudsku.
