Nacrt izveštaja EP o Srbiji: Zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli protesti

U nacrtu redovnog godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, koji je pripremio izvestilac tog tela za Srbiju Tonino Picula, izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji.

U nacrtu izveštaja koji će 20. februara biti predstavljen na sednici Odbora EP za spoljne poslove (AFET), ukazuje se i na probleme u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa i u oblastima slobode medija i borbe protiv korupcije, navodi portal N1 koji je imao uvid u dokument.

Navodi se da su studentski protesti postali simbol dubljih društvenih problema i da bi na evropski put Srbije značajno mogao da utiče način na koji vlasti budu reagovale na te demonstracije.

U dokumentu se izražava duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji, kao što su navodi o ograničavanju građanskih sloboda, o nedostatku institucionalne i finansijske transparentnosti i o političkim pritiscima na akademsku zajednicu.

"Evropski parlament naglašava važnost slobode govora i okupljanja, najoštrije osuđuje nasilne napade na mirne demonstrante, izražava zabrinutost što su neki od demonstranata uhapšeni i što su protiv njih pokrenuti pravni postupci, poziva diplomatske misije Evropske unije i njenih zemalja članica da nastave da prate pravne procese koji se odnose na proteste", navodi se u Piculinom izveštaju.

Dodaje se da Evropski parlament oštro osuđuje nepotkrepljene tvrdnje srpskih vlasti da su zemlje članice EU umešane u organizovanje studentskih protesta sa ciljem izazivanja "obojene revolucije".

"U tom kontekstu, EP snažno osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca", piše u nacrtu izveštaja.

U tekstu se izražava puna podrška dijalogu Beograda i Prištine, pozdravlja se imenovanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU za taj proces, naglašava se potreba za poštovanjem postignutih sporazuma i izražava žaljenje što Srbija još nije procesuirala odgovorne za napad na kosovske policajce u selu Banjska u septembru 2023. godine.

"Očekujemo da Kosovo i Srbija u potpunosti sarađuju i da preduzmu sve potrebne mere kako bi uhapsili i brzo izveli pred pravdu počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, izražavamo žaljenje što Srbija još nije procesuirala odgovorne, naročito Milana Radoičića, ponavljamo da počinioci terorističkog napada u Zubinom Potoku takođe moraju da budu pozvani na odgovornost i da se moraju suočiti sa pravdom bez odlaganja", piše u tekstu.

U nacrtu izveštaja se ukazuje na kontinuirane izazove u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, uključujući neprimerene uticaje na pravosuđe, navodi portal Juropien Vestern Bolkans (EWB), koji je takođe imao uvid u dokument.

Sa zabrinutošću se primećuje da je ostvaren ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u okviru pregovaračkih poglavlja, uz posebne nedostatke u ključnim oblastima poput vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU.

"Evropski parlament žali zbog činjenice da nije ostvaren napredak u Poglavlju 31, budući da je obrazac usklađivanja Srbije sa spoljnopolitičkim pozicijama EU ostao uglavnom nepromenjen. Evropski parlament poziva Srbiju da se bez odlaganja i dosledno uskladi sa restriktivnim merama i opštom politikom EU prema Rusiji", stoji u nacrtu izveštaja.

Picula se, prema navodima portala N1, osvrće i na probleme u oblasti slobode medija - izražava se zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti vlasništva nad medijima i finansiranja medija. Posebno se osuđuje početak rada ruskog državnog medija RT u Beogradu, što se vidi kao signal širenja ruskog uticaja u regionu.

Ocenjuje se da je ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije, uprkos usvajanju nove Strategije za borbu protiv korupcije za period od 2024. do 2028. godine. Izražava se zabrinutost zbog toga što je korupcija i dalje prisutna u mnogim oblastima, navodi EWB.

U ekonomskoj sferi se pozdravlja delimičan napredak ka razvitku funkcionalne tržišne ekonomije, uz kontinuiran rast bruto domaćeg proizvoda, ali se ponavlja da su potrebne sadržajnije reforme na tržištu rada, u obrazovanju i javnoj upravi.

Posle predstavljanja izveštaja na sednici AFET 20. februara, članovi tog Odbora EP moći će da predlažu amandmane na Piculin dokument. O konačnom tekstu izveštaja evroposlanici će glasati u maju, na plenarnoj sednici EP.

Poslednji godišnji izveštaj o Srbiji Evropski parlament je usvojio u maju 2023. godine, kada je izvestilac za Srbiju bio Vladimir Bilčik. Prošle godine izveštaj nije usvojen zbog izbora za Evropski parlament.