Izveštaj: Ruska imigracija se u Srbiji oseća bezbedno, ali se boji političkog angažmana
U 2024. godini porastao je broj zahteva ruskih državljana za boravišnu dozvolu u Srbiji, a razlozi zbog kojih napuštaju Rusiju su pretežno bezbednosni (57 odsto), politički (47 odsto) i ekonomski (42 odsto).
To pokazuje najnoviji izveštaj "Ne-maligni uticaj - šta ruska zajednica u Srbiji misli da radi" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. On ispituje političke stavove ruske imigrantske zajednice u Srbiji nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Iz Rusije je u Srbiju, od tada, najviše došlo mlađih ljudi od 25 do 39 godina.
Većina njih došla je sa partnerom ili članovima porodice, a velika većina se nijednom od dolaska nije vratilo u Rusiju. Više od 50 odsto njih navelo je da se ne vraćaju u Rusiju jer se tamo ne osećaju bezbedno.
Kao razloge zašto su kao destinaciju izabrali Srbiju, ispitanici su naveli jezičku, religijsku i kulturološku sličnost, povoljnu viznu politiku, lične veze, to što Beograd nije uveo sankcije Rusiji, ekonomske mogućnosti u zemlji, pozitivan stav Srba prema Rusima.
Većina je istakla da se u Srbiji oseća bezbedno.
Prema podacima e-turista i Statističkog zavoda procena da je u Srbiji trenutno između 80.000 i 100.000 Rusa.
Pedeset i šest odsto njih je neodlučno da li će se vratiti u Rusiju, 30 odsto ne želi, a 13 odsto želi. Kao razloge zašto bi se vratili navodili su kraj rata u Ukrajini, promenu političkog režima, ukidanje zapadnih sankcija Rusiji.
Na pitanja da li odobravaju politiku predsednika Vladimira Putina i da li podržavaju akcije ruske vojske u Ukrajini većina ruskih imigranata u Srbiji je odbila da da odgovor.
Većina se, a uglavnom iz straha od deportacije, nije uključivala u političke i aktivnosti civilnog društva otkako su napustili Rusiju. Kao još jedan razlog izdvojilo se njihovo nepoznavanje političkih prilika u Srbiji.
"Iz straha od produžene ruke Kremlja u Srbiji, kroz srpske bezbednosne agencije, jer znamo da je nekoliko Rusa bilo deportovano zbog političke aktivnosti ovde", rekao je autor istraživanja Srđan Cvijić na predstavljanju u Beogradu i dodao da je porastao i broj odbijenih aplikacija za boravište.
Rusi u Srbiji, dodao je, kao i svaka zajednica u svetu bar u početku imaju tendenciju da žele bezbednost i političku i ekonomsku sigurnost.
Kada je reč o informisanosti, uglavnom ne prate medije i ne čitaju vesti. Oni koji to čine informišu se preko inostranih medija (31 odsto), nešto manje iz ruskih (28 odsto), a najmanje čitaju srpske medije (13 odsto).
