Pod naslovom Kakav mora da bude odgovor Evrope dok Tramp i Putin ruše posleratni poredak, nedeljnik ocenjuje da su posledice po evropsku bezbednost ozbiljne, ali evropski lideri i građani ih još nisu u potpunosti sagledali. Stari svet mora hitno da nauči kako da koristi "tvrdu moć" u eri bez pravila, inače će postati žrtva novog svetskog haosa, navodi londonski magazin.
Govoreći prošle sedmice u Minhenu, američki potpredsednik Džej Di Vens dao je naslutiti kako domovina vrhunskih vina, klasične arhitekture i socijalnih davanja može biti ponižena, ismevajući Evropu kao dekadentnu i nedemokratsku, ocenjuje Ekonomist i dodaje da su evropski lideri isključeni iz mirovnih pregovora Bele kuće i Kremlja, koji su zvanično započeti u Rijadu 18. februara.
Međutim, dodaje se, kriza koja se odvija daleko prevazilazi uvrede i diplomatske formalnosti.Govoreći prošle nedelje u Minhenu, potpredsednik SAD-a, Dž. D. Vans, dao je nagoveštaj kako domovina vrhunskih vina, klasične arhitekture i socijalnih davanja može biti ponižena, kada je ismejao Evropu kao dekadentnu i nedemokratsku. Njeni lideri su isključeni iz mirovnih pregovora između Bele kuće i Kremlja, koji su zvanično počeli u Rijadu 18. februara. Međutim, kriza koja je u toku daleko prevazilazi uvrede i diplomatske formalnosti.
Tramp deluje spreman da se odustane od Ukrajine, koju lažno krivi za rat. Nazvavši njenog predsednika Volodimira Zelenskog "diktatorom", Tramp ga je upozorio da "mora brzo da deluje ili neće imati zemlju koju bi mogao da brani". Amerika bi mogla pokušati da nametne Ukrajini nestabilan prekid vatre sa slabim bezbednosnim garancijama koje bi joj ograničile njenu pravo da se ponovo naoruža.
To je prilično loše, ali najgora noćna mora Evrope je veća od Ukrajine. Tramp namerava da rehabilituje ruskog predsednika Vladimira Putina, odbacujući dugogodišnju politiku njegove izolacije. Bez očiglednog geopolitičkog interesa za Ameriku, Tramp nastoji da obnovi diplomatske odnose. Možda će uskoro biti domaćin glamuroznog samita. Nudeći ustupke, državni sekretar Marko Rubio u Rijadu je entuzijastično govorio o saradnji i "istorijskim ekonomskim i investicionim prilikama", piše Ekonomist i puta znači li to da je u planu Trampova kula na Crvenom trgu.
Trampova ucena Evrope i njegovo dodvoravanje Rusiji bacaju senku sumnje na američku posvećenost da brani NATO, šta god da se desi. Jedan od strahova jeste mogućnost smanjenja američkih snaga ili njihovo povlačenje, što bi ostavilo istok Evrope ranjivim. Problem nije u tome što se američki prioriteti preusmeravaju na Aziju. Problem je u tome što bi, ukoliko bi Evropa bila napadnuta od strane Rusije i zatražila pomoć od SAD, Trampovo prvo pitanje bilo - "šta ja imam od toga?".
Tramp treba da se sastane sa britanskim premijerom i francuskim predsednikom sledeće nedelje ali, to ne treba shvatiti kao znak da je reč samo o veštom pregovaranju jednog trgovca: upravo je Trampova spremnost da sve stavi na sto za pregovore - glavni problem, piše Ekonomist.
Dodajući da se Evropa suočava s ozbiljnom realnošću kao kontinent koji je prezadužen, stari i beleži slab ekonomski rast, dok istovremeno nije sposoban da se odbrani ili projektuje vojnu moć Ekonomis ukazuje da se u isto vreme pravila o trgovini, granicama, odbrani i tehnologiji - ruše.
Pitajući šta će Evropa preduzeti ako Rusija napadne neku od baltičkih država ili upotrebi dezinformacije i sabotaže za destabilizaciju istočne Evrope, Ekonomist dodaje da je za sada odgovor Evrope - povlačenje u defanzivu.
Nakon navale Trampovog "Učinmo Ameriku ponovo velikom", grupa evropskih lidera hitno se sastala u Parizu 17. februara, ali su jedino uspeli da prikažu svoje međusobne razlike. Tri godine nakon ruske invazije, Evropa i dalje nije dovoljno povećala vojnu potrošnju. Zaglavljena je u zastareloj viziji multilateralnih ugovora i zajedničkih vrednosti, dodaje se.
Evropa hitno mora ponovo da nauči kako da stiče i koristi moć, mora biti spremna da se suoči sa protivnicima, ali i sa prijateljima - uključujući Ameriku, koja će ostati tu i nakon Trampa. Umesto da se povlači, potrebno joj je objektivno sagledavanje pretnji. Rusija jeste vojna sila sa ogromnim nuklearnim arsenalom, ali je istovremeno ekonomija srednje veličine koja je u padu.Takođe, Evropa mora realno sagledati sopstvenu snagu - uprkos sporom rastu, i dalje je ekonomski i trgovinski gigant sa velikim potencijalom u znanju i talentima. Potrebno je iskoristiti te resurse za podsticanje rasta, ponovno naoružavanje i jačanje uticaja, piše Ekonomist.
Kratkoročno, to znači da Evropa mora imenovati jednog predstavnika za pregovare s Ukrajinom, Rusijom i SAD. Sankcije protiv Rusije treba pooštriti, čak i ako ih Amerika ublaži. Evropa bi trebalo da jednostrano iskoristi 210 milijardi evra ruskih sredstava zamrznutih u evropskim bankama kako bi finansirala nastavak ukrajinske borbe ili njeno naoružavanje u situaciji dok američka pomoć slabi.
Srednjoročno, znači da je potrebna masovna mobilizacija odbrambenih kapaciteta. Ako Evropa ne može da se osloni na Ameriku, mora razviti sopstvene transportne avione, logistiku, obaveštajni nadzor – sve. Moraju početi razgovori o tome kako Britanija i Francuska mogu upotrebiti svoje nuklearno oružje za zaštitu kontinenta. Sve ovo će biti skupo. Vojna potrošnja mora porasti na 4–5 odsto BDP, što je bilo uobičajeno tokom Hladnog rata. Više ulaganja u odbranu, naročito ako se deo tih sredstava usmeri ka kupovini američkog naoružanja, moglo bi ubediti Trampa da ostane u NATO, ali sada treba poći od pretpostavke da američka podrška nije zagarantovana, piše Ekonomist.
Za finansiranje ovog naoružavanja biće potrebna fiskalna revolucija. Novi ciljevi će zahtevati dodatne troškove od najmanje 300 milijardi evra godišnje. Deo tog novca moraće da se prikupi zaduživanjem, a da bi to bilo održivo, Evropa će morati da smanji socijalnu potrošnju, piše Ekonomist i podseća da je Angela Merkele govorila da Evropa ima sedam odsto svetske populacije, 25 odsto globalnog BDP, ali čak 50 odsto svetske socijalne potrošnje. Da bi podstakla ekonomski rast, Evropa mora sprovesti reforme koje su godinama odlagane, uključujući unifikaciju tržišta kapitala i deregulaciju, dodaje nedeljnik.
Noćna mora koju su stvorili Putin i sada Tramp mogla bi primorati Evropu da promeni način na koji funkcioniše. Njena birokratska opsesija procedurama i organizacijama, uključujući evrozonu i EU, usporava donošenje odluka, isključuje ključne aktere poput Britanije i daje prevelik uticaj zemljama koje žele da sabotiraju evropsku odbranu, poput Mađarske, ili onima koje su neodlučne po pitanju naoružavanja, poput Španije, ukazuje Ekonomist.
Sve ovo može zvučati kao preterivanje. NATO je najuspešniji vojni savez u istoriji i teško ga je zamisliti bez SAD. Ali stari svet nestaje, a novi se oblikuje. Evropa mora da se suoči s tom realnošću pre nego što bude prekasno, zaključuje nedeljnik.
