AFP: Presuda Dodiku stavlja na probu krhki mir u podeljenoj BIH

Gotovo 30 godina posle krvavog rata, Bosna je uspela da održa mir, često zahvaljujući značajnim ulaganjima međunarodne zajednice, ocenila je agencija vesti Frans pres u tekstu iz Sarajeva.

Jednogodišnja zatvorska kazna izrečena u sredu političkom lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku koga je Sud BIH u Sarajevu proglasio krivim za nepoštovanje odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice, izaziva tenzije i sugeriše političke akcije sa nepredvidivim posledicama, smatra francuska agencija.

Ta situacija predstavlja test za centralnu državu te podeljene zemlje, ali i za Evropsku uniju čije su snage (Eufor) raspoređene u BIH da održavaju mir.

AFP je preneo pregled složenih institucija BIH, uz često kršenje mirovnog sporazuma iz Dejtona i pod nadzorom Visokog predstavnika međunarodne zajednice.

Posle razornog rata (1992-1995) koji je ostavio oko 100.000 mrtvih, nažalost čuvenog po masakru u Srebrenici i opsadi Sarajeva, politički lideri Bosne, Srbije i Hrvatske potpisali su Dejtonski sporazum krajem 1995. godine, pod velikim pritiskom SAD, piše AFP.

Od tada zemljom upravlja opterećen i složen administrativni sistem - centralna vlada i parlament, dva autonomna entiteta (srpski i hrvatsko-muslimanski) sa sopstvenim vladama i parlamentima, i grad Brčko koji je distrikt. Hrvatsko-muslimanski entitet (Federacija BiH) je podeljen na deset kantona.

Neki su se zabavljali i izračunali čak 180 ministara u toj zemlji sa 3,5 miliona stanovnika, prenosi Frans pres.

Gotovo 30 godina Bosna je izbegavala nastavak borbi između svoje hrvatske (katoličke), srpske (pravoslavne) i bošnjačke (muslimanske) zajednice, ali se suočava sa trajnom zabrinutošću, ukazuje AFP.

Sporazum iz Dejtona predviđa veoma slabu centralnu državu, s tročlanim Predsedništvom i Savetom ministara s malo ovlašćenja. Ostavljeno je entitetima - Republici Srpskoj i Federaciji BiH da naknadno pregovaraju o stvarima koje treba promeniti što je u početku izgledalo kao nemoguća misija.

Tako su visoki predstavnici dobili diskreciona ovlašćenja koja su im omogućila da prave kompromise za ponovno ujedinjenje zemlje i učvršćivanje centralnih institucija.

Na taj način su stvorene zajednička vojska, policija, jedinstveni poreski sistem, centralno pravosuđe, obaveštajna agencija, granična policija i mnoge druge agencije, navodi AFP.

Došavši na vlast 2006. godine, Milorad Dodik se usprotivio jačanju centralne države i radio je na jačanju srpskog entiteta. On tvrdi da je Republika Srpska "država".

Često su ga protivnici optuživali da ima separatističke ciljeve, a SAD su ga zato i sankcionisale 2017. godine. Dodik paradoksalno tvrdi da jedini poštuje mirovni sporazum i Ustav BIH koji je deo tog sporazuma.

Za njega poštovanje Ustava znači povratak na "početnu tačku": eliminisati sve centralne institucije nastale posle Dejtona i ponovo pregovarati o njima između tri lokalne zajednice i "bez stranaca".

Tu njegovu inicijativu su posebno odbacili Bošnjaci koji su za jaku centralnu državu.

Dolaskom u Bosnu 2021. godine, Visoki predstavnik Kristijan Šmit postavio je sebi zadatak da reši dugo čekano pitanje - državnu imovinu.

Za njega i Bošnjake o tome glavnu reč treba da ima centralna država. Za Dodika je to "crvena linija", jer tvrdi da to pravo imaju entiteti.

Reč je o hiljadu nekretnina, reka, šuma, zemljišta, civilnih i vojnih objekata, prenosi Frans pres.

Time je Šmit postao glavni Dodikov politički neprijatelj. Dodik ne priznaje njegov legitimitet, baš kao ni Rusija, jer imenovanje bivšeg nemačkog ministra nije odobrio Savet bezbednosti UN.

Dodik tvrdi da poreklo suđenja protiv njega leži u tom sporu oko javne imovine, ali teško je reći da je tako, smatra Frans pres.

Dodik već 20 godina preti secesijom srpskog entiteta, a da nikada nije ništa preduzeo.

Analitičari smatraju da bi to bio "državni udar".

"Niko ne treba da se igra sa državom", upozorio je bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Denis Bećirović, dodala je agencija Frans pres.