Socijalna preduzeća - profit za razvoj zajednice, a ne lični interes

Kafe bar 16, ugostiteljski objekat na dnu Cetinjske ulice u Beogradu, kod Pijace Skadarlija, obučava mlade, bivše korisnike Svratišta za decu da budu šankeri i konobari. Do sada je obučeno njih 112.

Taj kafić osnovala je pre pet godina organizacija Centar za integraciju mladih, a ima simboličan naziv jer mladi koji napune 16 godina više nemaju pravo da koriste Svratište. Međutim u kafeu mogu da se obuče za konobarisanje, zarade novac i potom lakše nađu posao.

"Ovaj kafić ima misiju razbijanja predrasuda da mladi ljudi, deca koja rade na ulici, da je to njihov izbor, da mi kao društvo nemamo ništa sa tim i da nekako to ostavljamo tako po strani. Ovo mesto razbija predrasude, mladi žele da rade, treba im dati šansu, treba ih čuti i poslušati", navela je koordinatorka programa podrške u zapošljavanju Jasna Bratičević.

Zbog čega je Kafe bar 16 više od običnog kafića?

On je svojevrsno socijalno preduzeće. Takva preduzeća kombinuju tržišni rad sa društvenim uticajem, ostvarujući profit koji se, umesto za lični interes, ulaže u razvoj zajednice. Cilj je zapošljavanje marginalizovanih grupa i stvaranje pozitivnih promena u zajednici.

Socijalno preduzetništvo u Srbiji postaje sve značajniji sektor. U Agenciji za privredne registre (APR) trenutno su registrovana 24 socijalna preduzeća iako, prema procenama Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji postoji oko 500 firmi koje posluju po principima socijalnog preduzetništva.

Milica Pavić iz Privredne komore Srbije naglasila je da mladi sve više prepoznaju značaj socijalnog preduzetništva i da vide taj način poslovanja kao inovativan i održiv za razvoj zajednice.

Ona je napomenula da je angažovanje lokalnih samouprava veoma važno za razvoj socijalnog preduzetništva.

Primeri uspešnih socijalnih preduzeća u Srbiji

Preduzeće "Naša kuća" su 2007. godine uglavnom osnovali roditelji koji imaju decu sa smetnjama u razvoju.

"Ideja je bila da njima osmislimo život, da im omogućimo da se osećaju vrednim i korisnim, da mogu da napreduju, svako u sklopu svojih kapaciteta i da praktično žive u jednom sigurnom okruženju", rekla je Anica Spasov, vlasnica socijalnog preduzeća "Naša kuća".

Ona smatra da država nije uradila dovoljno kada je reč o podršci socijalnim preduzećima i da Zakon koji uređuje tu vrstu poslovanja nije zaživeo u praksi.

Zaposleni u ovom preduzeću nemaju fiksno radno vreme, niti norme, već svako radi koliko može. Preduzeće se na početku bavilo samo proizvodnjom recikliranog papira, a vremenom se delatnost proširila, pa sada u ponudi imaju i prehrambene proizvode i inovativne usluge.

Socijalno preduzeće i modni brend "Žene na putu" postoji tri godine i trenutno ga čine Ukrajinke koje žive u prihvatnom izbegličkom centru u Vranju.

Osnivačici Katarini Ejdus je glavni cilj da zapošljava žene izbeglice koje su aplicirale za azil u Srbiji i da im pruži priliku da zarade novac i razviju kreativnost.

Ejdus je smatra da je tržišna utakmica oštra i da bi bilo nemoguće da to preduzeće opstane bez donatora i projektnog finansiranja.

"Samo po sebi, socijalno preduzeće nije održivo u finansijskom smislu, mi prosto ne možemo da se samo putem prodaje finansiramo. Moramo i da apliciramo za projekte, da tražimo donatorsku podršku. Takav je model, on je hibridni. S jedne strane pišemo projekte koji se tiču osnaživanja grupacije s kojom radimo, a sa druge strane imamo proizvode i tu profitnu delatnost", kazala je Ejdus.