Savetnik u Ministarstvu: Srbija će do 2050. godine imati 18 GW sati zelene energije
On je na na Kopaonik biznis forumu na panelu "Zelena energetska tranzicija - doprinos ekonomiji visokih prinosa", rekao da je cilj da do 2040. godine Srbija ima na mreži 11 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora.
"Cilj je da do 2050. godine imamo 18 GW tih kapaciteta, plus, minus pet odsto u zavisnosti od toga da li ćemo imati nuklearnu energiju", rekao je Mrdak.
Cena zelene energije je, prema njegovim rečima, trenutno konkurentna ceni fosilnih izvora.
Benefiti dekarbonizacije energetskog sektora prelivaju se, kako je rekao, i na druge sektore, kao što su i sektor grejanja kroz toplotne pumpe i sektor saobraćaja kroz električna vozila.
Dodao je da je u poslednje dve godine animirano investitora za proizvodnju 2.500 MW, a od toga kroz dve aukcije 1.200 MW i još toliko u EPS-u.
Naveo je da tome treba dodati 90 MW kupaca-proizvođača i oko 600 MW kapaciteta iz kriznih tarifa, što je skoro 3.000 MW.
"Ako se oslonimo na rast i kupaca-proizvođača, blizu smo 3.500 MW bez trećih aukcija. Sa trećim aukcijama mi ćemo to premašiti. Tu se vidi najbolja simbioza javnih i privatnih ulaganja", rekao je Mrdak.
On je rekao da je država fokusirana i na razvoj reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE "Bistrica" i "da je u igri i 'Đerdap 3'".
Mrdak je rekao da postoji globalni pritisak u međunarodnom poslovanju da se smanji karbonski otisak proizvoda i usluga koji se plasiraju na tržište i najnoviji talas tog pritiska je došao kroz regulativu EU CBAM (porezi na uvoz roba kako bi se smanjio karbonski otisak), što je pogodio i domaće tržište.
On je rekao da očekuje da nova Evropska komisija prizna garancije porekla Srbije. "Najnoviji talas pritiska je pogodio ceo svet koji trguje sa Evropom, pa tako i naše tržište", rekao je Mrdak.
Naveo je da se Ministarstvo u poslednjih nekoliko godina potrudilo da sve što imaju evropske kompanije od mehanizama za sopstvenu dekarbonizaciju i energetsku tranziciju bude dostupno i domaćim kompanijama.
"Mi smo sistemu garancije porekla uspostavili pre deset godina. On je sad skroz usklađen po najvišim evropskim standardima. Iz čistih birokratskih razloga Evropska komisija nije priznala naše garancije porekla, iako je Elektromreža Srbije punopravna članica Evropske asocijacije garancije porekla", rekao je Mrdak.
Dodao je da domaće tržište "može da generiše garancije porekla na godišnjem nivou u vrednosti od 10 teravat-sati zelene energije sa velikim hidroelektranama, bez velikih kapaciteta obnovljivih izvora energeije (OIE) koji dolaze na mrežu".
Istakao je da domaća klasična industrija koja je na visokom naponu troši u proseku oko devet teravat-sati, sa nekom projekcijom da će dostići 10 teravat-sati.
"Znači, mi imamo na domaćem tržištu dovoljno zelenih sertifikata i domaćih kapaciteta da naša industrija, iako nije realno sada da svi kupuju te zelene sertifikate, kupi zeleni sertifikat i ozeleni proizvodnju svojih dobara i usluga koje plasira na tržište", rekao je Mrdak.
Generalni direktor Elektroprirede Srbije (EPS) Dušan Živković rekao je da će energetika biti nosilac privrednog rasta i da je zbog toga neophodno da se u značajnoj meri podigne proizvodnja električne energije iz OIE.
"Daćemo doprinos razvoju biomase geotermalne energije i drugih mogućnosti. Želimo da stvorimo uslove energetske sigurnosti i energetskog mira ne samo u Srbiji već i u regionu. Želimo da menjamo kompaniju i transformišemo i svest zaposlenih da izgledamo drugačije jer vreme ispred nas to očekuje", rekao je Živković.
On je rekao da je u "veku koji će biti vek kilovat-sata neophodno koristiti sve raspoložive resurse za proizvodnju električne energije i što više diversifikovati, kako energetiku, tako i privredu".
Cilj je, kako je naveo, da EPS obezbedi dugoročnu energetsku sigurnost, uz profitabilnost kompanije i zato razvija strateške projekte kao što su reverzibilna HE "Bistrica" i 1 GW solara, ali i da prepozna i potencijale vodonika, ali i biomase i geotermalne energije.
On je rekao da je ta kompanija pokrenula proces transformacije kompanije, jer mora biti efikasnija i spremnija da odgovori na sve izazove.
Istakao je da će jedan od ključnih izazova procesa dekarbonizacije biti finansiranje projekata zelene energije.
"Energetske kompanije biće pod dodatnim pritiskom privrede zbog uvođenja CBAM i CO2 otiska i suočiće se sa izazovom finansiranja novih OIE projekata. Potreban nam je dugoročan mehanizam finansiranja procesa dekarbonizacije i očekujemo da Energetska zajednica i Evropska unija nađu rešenja", rekao je Živković.
