Podrška javnosti, stručnjaci i transparentnost neophodni za razvoj nuklearnog projekta

Srbija je već načinila niz konkretnih koraka ka realizaciji ideje o upotrebi nuklearne energije, a ako se konačno odluči za to biće joj potrebno više stručnjaka, transparentnosti i pre svega podrška javnosti.

Narednog meseca Srbiji bi trebalo da bude predstavljena prva procena nuklearnih tehnologija koje bi mogla da primeni, u okviru saradnje sa Francuskom elektroprivredom (EDF).

Direktorka za poslovni razvoj u sektoru za međunarodni nuklearni razvoj u EDF-u Mari Agnes Berš izjavila je novinarima iz Srbije da kompanija Ežis, prema ugovoru sa EDF-om, radi tehničku studiju i da očekuje da će u aprilu predstaviti Vladi Srbije konačan izveštaj sa predlogom mape puta.

Srbija će razmotriti predložena rešenja i odlučiti da li će to biti male modularne elektrane ili velika nuklearna postrojenja, rekla je Berš, dodajući da se još ne razgovara o lokaciji za izgradnju elektrane.

Razvoj nuklearnog projekta "od početka do kraja", prema njenim rečima, traje u proseku 10 do 15 godina.

Srbija je krajem prošle godine ukinula moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, a korišćenje nuklearne energije predviđeno je kao jedna od opcija u okviru Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i u novoj Strategiji razvoja energetike.

Vlada Srbije i EDF su u aprilu prošle godine potpisali Memorandum o razumevanju o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog i saradnju u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije, kao što su hidroenergija i nuklearne tehnologije.

Saradnja podrazumeva i razmenu iskustava i znanja, a već su organizovana tri treninga, o izgradnji ljudskih kapaciteta, uključivanju lokalne industrije u projekat nove nuklearne elektrane i o prihvatanju u javnosti.

Podrška javnosti ključna tokom celog procesa

Berš je istakla da je za razvoj nuklearne elektrane neophodna podrška javnosti, uključivanje lokalnih zajednica i organizovanje javnih debata, dodajući da je za to potrebno vreme i da se na tome radi tokom celog trajanja projekta.

"Prihvatanje u javnosti je apsolutno ključno i to je tema koja treba da se razmatra od početka, da se napravi plan, kako bi se osiguralo da javnost podržava projekat", rekla je Berš.

Prema njenoj oceni, Srbija nema dovoljno stručnjaka za razvoj nuklearnog projekta.

"Morate da obučite ljude, a za to je potrebno da procenite jaz između onog što već imate i onog što je vam potrebno i onda da taj jaz popunite obukom tehničara i inženjera", kazala je Berš, ocenivši da je to "apsolutno izvodljivo", ali da je najvažnije da se "predvidi što je više moguće, tako da dobijete pravu osobu u pravo vreme".

Ljudski resursi su kamen temeljac

Predstavnik Francuske komisije za alternativne energije i atomsku energiju (CEA) Ksavije Peret izjavio je da su ljudski resursi kamen temeljac bezbedne i efikasne mirnodopske primene nuklearne energije.

"Obrazovanje i obuka imaju ključnu ulogu za nuklearne projekte. Obučeni ljudi su potrebni na svakom nivou, od izgradnje elektrane, instalacije opreme do upravljanja i održavanja i to treba imati u vidu pre počinjanja nuklearnog programa", rekao je Peret novinarima koji su boravili u Francuskoj u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU".

Pored dovoljno stručnih ljudi, Peret je istakao da su za razvoj nuklearne energije potrebni stabilnost u zemlji i nezavisno regulatorno telo.

Peret je rekao da će Francuskoj u oblasti nuklearne energije u narednih 10 godina biti potrebno 100.000 novih radnika, od čega trećina inženjera. Francuska više od 70 odsto energije dobija iz nuklearnih elektrana, ima 57 reaktora na 18 lokacija, ukupnog kapaciteta 61 gigavat i u planu je izgradnja novih.

Evropi će biti potrebno 160.000 radnika ako ostvari cilj da do sredine veka ima 150 gigavata instalisanog kapaciteta nuklearne energije kako bi postigla klimatsku neutralnost.

"Nuklearna energija je neophodna Evropi da dostigne karbonsku neutralnost, sigurnost snabdevanja električnom energijom i energetsku nezavisnost", rekla je Berš.

Trenutno je u Evropi instalisano 100 gigavata, ali s obzirom da je rok trajanja tih nuklearki 60 godina, do 2050. godine biće svega 20 gigavata.

"Ako računamo postojeće i najavljene kapacitete možemo da pokrijemo samo 50 odsto potrebnih kapaciteta za klimatsku neutralnost. Evropa mora da razvija više projekata", kazala je Berš.

Odlaganje nuklearnog otpada

Sa više nuklearnih centrala rašće i količina radioaktivnog otpada, a Francuska je pokrenula projekat trajnog odlaganja otpada visokog i srednjeg nivoa radioaktivnosti dugog veka.

Posle Finske i Švedske, Francuska je treća zemlja na svetu koja radi na izgradnji dubokog geološkog skladišta za potrošeno nuklearno gorivo.

Za sada je izgrađena podzemna laboratorija, a očekuje se da 2028. godine bude izdata dozvola za početak izgradnje, dok bi prvi otpad mogao da bude skladišten 2040-ih godina.

Novo postrojenje će biti na dubini od 500 metara, kapaciteta 83.000 kubnih metara, a ceo proces će biti potpuno automatizovan. Tu će se odlagati visokoradioaktivni otpad iz svih postojećih postrojenja u Francuskoj, koji se trenutno čuva u posebnim bazenima radi hlađenja.

Novinari iz Srbije su imali priliku da vide kako izgleda odlaganje nuklearnog otpada niskog i srednjeg nivoa radioaktivnosti, čiji je vek kraći od 31 godine, u Centru za odlaganje radioaktivnog otpada u Obu na istoku Francuske.

Centar je otvoren 1992. godine, dve godine pre nego što je zatvoreno prvo postrojenje za odlaganje nuklearnog otpada u mestu Manš na severozapadu Francuske.

Ima kapacitet da primi milion kubnih metara otpada a do sada je popunjeno oko 40 odsto. Najveći deo otpada, oko 60 odsto, dolazi iz nuklearnih elektrana, a ostalo iz oblasti istraživanja, odbrane, medicine i industrije.

Otpad se najpre pakuje u metalnu burad sa 20 odsto radioaktivnog otpada u čvrstom stanju i 80 odsto betona. Ta burad se zatim ređaju u betonske blokove, širine i dužine po 25 metara, sa zidovima visokim osam metara i debelim 40 centimetara. Kada se popuni ceo blok, za šta je potrebno oko godinu i po dana, zaliva se betonom. Celo postrojenje će na kraju biti prekriveno glinom a nadzor će trajati 300 godina.

Informisanjem do poverenja

Menadžer za komunikacije Centra Tijeri Pošo je rekao da njihov rad kontroliše nekoliko nezavisnih institucija i da veliku važnost pridaju informisanju građana, pre svega lokalnog stanovništva, kako bi imali njihovo poverenje.



"Transparentnost je veoma važna, morate da pružite sve informacije, od toga šta je radioaktivnost, do toga odakle stiže otpad i šta se ovde odlaže", rekao je Pošo, dodajući da su svi podaci o Centru, uključujući rezultate redovnog monitoringa uticaja na životnu sredinu, dostupni na internetu, ali i da svi zainteresovani mogu da dođu u Centar, koji ima oko 4.000 posetilaca godišnje.

Zbog veće zainteresovanosti građana i želje da budu bolje informisani i uključeni u donošenje odluka, Pošo je rekao da bi danas pokretanje ovakvog projekta bilo teže i da bi zahtevalo više vremena.

Iako su stanovnici u početku bili nepoverljivi, danas zahvaljujući stalnoj komunikaciji i edukaciji podržavaju Centar jer su uvereni da je sve bezbedno i dobro kontrolisano.