Nacrt novog Ustava: RS država, ponovo se formira Vojska RS, ukida se Veće naroda

Foto: YTPrintScreen

U novom Ustavu Republike Srpske (RS) čiji će nacrt sutra razmatrati entitetski parlament, Republika Srpska se definiše kao država, predviđeno je ukidanje Veća naroda RS, potpredsednika Republike, ponovno formiranje Vojske RS, regulisanje pitanja Distrikta Brčko, kao promena glavnog grada RS i uspostavljanje prestonice.

Novim ustavom bi Republika Srpska bila definisana kao "suveren, jedinstven i nedeljiv ustavopravni entitet (suverenitet), potvrđen voljom naroda i Opštim okvirnim sporazumom za mir BiH, te Ustavom BiH".

Odmah zatim se Republika Srpska definiše i kao "država srpskog naroda i svih građana koji u njoj živi", čiji je glavni grad Banjaluka, a prestonica Istočno Sarajevo/Pale.

Po sadašnjem Ustavu RS glavni grad tog entiteta BIH je Sarajevo.

U tekstu nacrta novog ustava je navedeno da RS "samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije", te da joj "pripadaju sve državne funkcije i nadležnosti, osim onih koje Ustavom BiH izričito predviđene kao nadležnosti institucija BiH".

Dalje se navodi da RS suvereno odlučuje o svojim ovlašćenjima, zadržavajući pravo da svojom slobodnom voljom istupa iz sporazuma na nivou BiH što se "može potvrditi na referendumu".

"Sporazum o promeni granične linije između Republike Srpske i Federacije BiH može se takođe potvrditi referendumom", navodi se u radnoj verziji teksta novog Ustava RS.

Još je navedeno da RS ima pravo na samoopredeljenje, a da se status Distrikta Brčko kao "kondominijuma" ne može menjati bez saglasnosti RS i Federacije BiH.

Po tekstu nacrta novog Ustava RS Narodna skupština i Vlada RS mogu obustaviti primenu bilo kojeg akta, mere ili aktivnosti organa na nivou BiH, a kojih, kako je navedeno, nema u Ustavu BiH.

"Zakoni koji nisu u isključivoj nadležnosti BiH ili koji nisu proistekli iz sporazuma entiteta ne proizvode pravno dejstvo u RS", piše u tekstu.

Propisano je i da će se zakoni koje donosi Parlamentarna skupština BiH primenjivati na teritoriji RS tek pošto ih potvrdi Narodna skupština RS.

Nacrtom Ustava u "prava i dužnosti" RS uvršćeni su i odbrana i međunarodna saradnja, pa je tako previđeno da RS ima svoju vojsku, da može proglasiti vojnu neutralnost ili odlučivati o vojnom savezu sa drugim državama.

U tom tekstu je, između ostalog, propisano da predsednik Republike "neće biti krivično ili građanski odgovoran za bilo koji postupak izvršen u okviru njegove dužnosti".

Kada je reč o sudskoj vlasti, nadležnosti bi ostale uglavnom iste, osim što je predviđeno da Ustavni sud RS odlučuje o primeni zakona i akata organa BiH na teritoriji RS.

Predviđeno je i ukidanje Veća naroda RS i funkcija dva potpredsednika Republike Srpske, čime se poništava odluka o konstitutivnosti sva tri naroda na teritoriji cele BiH iz 2000. godine.

Na osnovu te odluke uspostavljeno je Veće naroda RS, u kojoj klubovi delegata tri konstitutivna naroda (Srba, Bošnjaka i Hrvata), kao i "Ostalih", mogu da pokrenu mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa.

Na bazi te odluke, uspostavljene su funkcije potpredsednika i u RS i u Federaciji BiH, koji moraju da budu iz druga dva konstitutivna naroda u odnosu na nacionalnost predsednika entiteta BiH.