Džihić: Rudarski projekti nose rizik od masovne ekološke degradacije i daljeg zarobljavanja države

Rudarski projekti u Srbiji bi mogli da dovedu do daljeg zarobljavanja države i jačanja autoritarne vladavine, a dosadašnje iskustvo pokazuje da nema garancija da će životna sredina i zdravlje ljudi biti zaštićeni, ocenio je viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove Vedran Džihić.

U analizi "Rudarstvo na Zapadnom Balkanu - Uspon opasnog transakcionalizma", Džihić je ocenio da Evropska unija, zbog finansijskog interesa od eksplatacije sirovina na Zapadnom Balkanu, menja svoju politiku prema regionu, stavljajući u drugi plan osnovne vrednosti demokratije i ljudskih prava.

Kada su u pitanju ekološka i zdravstvena pitanja u rudarskim projektima, Džihić navodi da kompanije i vlade, kao i EU, tvrde da će se primeniti najviši ekološki standardi i implementirati najnapredniji ekološki procesi, ali da "dokazi iz tekućih projekata ili sličnih na globalnom nivou sugerišu rizik od masovne degradacije životne sredine i zanemarivanja zdravstvenih problema lokalnog stanovništva".

"Poslednjih godina, izrazito loši bilansi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u pogledu zaštite životne sredine predstavljaju sve osim garancije za adekvatnu implementaciju ekoloških mera i standarda", ocenio je Džihić u analizi koju je objavila Savetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Džihić, član BiEPAG-a i ko-direktor Centra za napredne studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Rijeci, istakao je da nema garancija da će rudarstvo, pod trenutnim okolnostima, biti održiv ekonomski i razvojni model za budući prosperitet država Zapadnog Balkana.

"Institucije i ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana su uglavnom zarobljene, sa značajnim nedostacima kada je reč o vladavini prava i transparentnim procedurama. Stoga, čak i ako se razumno mogu očekivati značajne finansijske koristi, svi dokazi pokazuju da bi ovaj novac podržao mehanizme zarobljavanja države, uključujući mogućnost da bude poslat u ofšor zone", naveo je Džihić.

Na drugoj strani, međunarodne kompanije i države članice EU imaju jasan finansijski interes u eksploataciji sirovina na Zapadnom Balkanu, naveo je Džihić i dodao da se "čini da su spremne da zažmure na problematične događaje u upravljanju zemljama radi iniciranja i implementacije planiranih rudarskih projekata".

Evropska komisija je ove sedmice prvi put usvojila 47 strateških projekata za jačanje domaćih kapaciteta strateških kritičnih sirovina, a očekuje se da će narednih nedelja biti objavljeni takvi projekti u trećim zemljama.

Džihić dodaje da zbog potrebe za sirovinama EU usvaja pragmatičan stav "lišen vrednosti" i postaje zavisna od lokalnih elita i struktura koje će, s druge strane, to koristiti za svoje ciljeve, "smanjujući kritike spolja, jačajući moć, upuštajući se u klijentelističke i koruptivne prakse".

"Primarni negativni ishod bi paradoksalno mogao doneti više ekonomskog rasta, ali i više lošeg i autoritarnog upravljanja, sa skoro zanemarljivim pozitivnim efektima za lokalno stanovništvo, i negativnim efektom na ukupne dugoročne perspektive regiona", ocenio je Džihić.

Ocenjujući da je politika proširenja EU na Zapadnom Balkanu godinama u krizi, bez značajnog napretka, Džihić je ocenio da Zeleni dogovor EU i Akt o kritičnim sirovinama iznova definišu region.

Iako u narativu i dalje dominiraju demokratizacija, ekonomska i socijalna konvergencija, prema njegovom mišljenju planirani rudarski projekti menjaju dinamiku između EU i zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu.

"Sudeći po trenutnom stanju debate od potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Srbije i EU, i s obzirom na snažan interes Nemačke za litijum, čini se da su jedra podešena na novi vetar pragmatičnije i transakcione politike EU u regionu. Doima se da se Vučićeva sve autokratskija kontrola države i društva nagrađuje ekonomskim transakcionalizmom", ocenio je Džihić.

"Litijumski dogovor" između Srbije i EU bi, dodao je, mogao doprineti daljoj eroziji kredibiliteta EU kao promotera i branitelja demokratije, vladavine prava i ljudskih prava.

"Pod ovim okolnostima, možemo očekivati da će aspekt proširenja zasnovan na vrednostima i normama, koji je sve više slabio poslednjih godina, dalje erodirati sa značajnim negativnim efektima na demokratiju i potencijalno stabilnost i bezbednost regiona. Pored toga, razumno je zaključiti da je proširenje uglavnom na čekanju, ako nije mrtvo, jer bi EU koja bi bila voljna da razmotri prijem takvih država u Uniju signalizirala kraj pojma Unije kao entiteta zasnovanog na vrednostima", zaključio je Džihić.