Masovni protesti u Turskoj zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula

Posle masovnih demonstracija u nekoliko balkanskih zemlja, u Turskoj je u toku talas najvećih protesta poslednjih nekoliko godina.

Američka agencija vesti AP piše da u toj zemlji koja se delom prostire i na Balkanskom poluostrvu, danima traju ogromni protesti zbog hapšenja vodećeg opozicionara, gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, i da su do sada najveći bili prošlog vikenda.

Imamoglu se smatra glavnim rivalom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na narednim predsedničkim izborima.

Protesti su u nekoliko navrata eskalirali u nasilje, a demonstranti su izašli na ulice kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog hapšenja, optužujući vlasti za političku represiju i pokušaj degradacije demokratije.

Demonstracije su počele sredinom prošle nedelje, pošto je Imamoglu uhapšen tokom noći, a ljudi su se okupili u Istanbulu, Ankari, Izmiru i mnogim drugim turskim gradovima. Demonstranti su tražili oslobađanje gradonačelnika, tvrdeći da je hapšenje politički motivisano i usmereno na sprečavanje njegovih ambicija da se kandiduje na predsedničkim izborima 2028. godine.

Na protestima u Istanbulu, koji su već sada privukli desetine hiljada ljudi, demonstranti su skandirali "Prava, zakon, pravda!" i pozivali na slobodu za Imamoglua.

Sukobi sa policijom nisu izostali – vlasti su upotrebile suzavac i biber sprej kako bi rasterale okupljene. U subotu su izveštaji ukazivali da je više od 300 osoba uhapšeno zbog učešća u nemirima, dok su demonstranti nastavili da blokiraju glavne ulice i tržne centre.

Opozicione stranke i aktivisti upozorili su na rizik od povećanja represije u zemlji.

Hapšenje Ekrema Imamoglua nije bilo iznenađujuće za mnoge analitičare, koji su ukazivali da su politički pritisci na njega, još od njegove pobede na izborima za gradonačelnika Istanbula 2019. godine, postajali sve jači.

Imamoglu je već bio predmet kritika zbog svojih ambicija da se suprotstavi Erdoganovoj vladavini. Kako izveštava AP, ovo hapšenje mnogi tumače kao pokušaj vlasti da ga eliminišu iz političke trke, s obzirom na to da se on smatra najozbiljnijom pretnjom da pobedi predsednika Erdogana.

Iako je turska vlada tvrdila da je hapšenje deo borbe protiv kriminala i terorizma, opozicija i analitičari smatraju da je jasno da se iza ovog poteza krije politička motivacija.

"Ovo je jasno politička odluka, a ne pravna", izjavio je lider opozicije Kemal Kiličdaroglu, koji je pozvao na hitnu reakciju međunarodne zajednice.

Redžep Tajip Erdogan osudio je proteste i optužio opoziciju da pokušava da destabilizuje zemlju, koristeći Imamoglua kao "figuru žrtve" u političkoj igri. On je, kako navodi AP, naglasio da je hapšenje deo šire strategije za suzbijanje kriminala i terorističkih organizacija, iako su mnogi analitičari ukazivali na to da ove optužbe mogu biti korišćene i kako bi se politički diskreditovao Imamoglu, ukoliko naknadno bude oslobođen. Takođe je optužio je opoziciju da uništava ekonomiju budući da su pozvali na bojkot kompanija za koje tvrde da podržavaju Erdoganovu vladu.

Međunarodna zajednica, uključujući i EU i SAD, izrazila je zabrinutost zbog nasilja na protestima i usmerila kritike na represivne mere turskih vlasti prema opoziciji i novinarima.

"Turska mora da garantuje slobodu izražavanja i pravo na mirno okupljanje, kao osnovna ljudska prava", izjavila je portparolka EU za spoljne poslove, dodajući da je potrebno izbegavati političku upotrebu pravosudnog sistema, prenosi AP.

Bivši turski premijer Binali Jilidrim izjavio je da je hapšenje Imamoglua "zakonski osnovano", dok su predstavnici opozicije, kao i mnogi građani, upozoravali da će se represija proširiti na sve sfere društva. Opozicioni lideri su, kako izveštava AP, pozvali na nastavak protesta, a Imamoglu je iz zatvora poručio da se neće povući pred pretnjama. 

Svi izveštaji ukazuju na to da su protesti najmasovniji u poslednjih nekoliko godina. Opozicija tvrdi da se kroz ovaj događaj jasno vidi sve dublji problem u vezi sa slobodom medija i opresijom političkih protivnika. Građani koji su učestvovali u protestima upozoravaju da bi ovo hapšenje moglo postati presedan za buduće represivne akcije prema opoziciji, medijima i nevladinim organizacijama u Turskoj.

Prvi signal protesta stigao je odmah nakon hapšenja, a mnogi turski mediji, podložni političkom uticaju, izbegavali su izveštavanje o događajima. Zbog toga su međunarodna zajednica, ali i mnogi turski novinari, osudili ovaj pokušaj gušenja slobode medija i slobode okupljanja.

Protesti se nastavljaju, a situacija u Turskoj ostaje napeta. Iako su vlasti obećale da će brzo razjasniti okolnosti hapšenja, opozicija nastavlja da insistira na tome da je ovaj potez samo deo šireg političkog pritiska na slobodne institucije.

Egitim-Sen, prosvetni sindikat, naveo je da je predstavnik Univerziteta u Istanbulu, njihov član, priveden. Studentske levičarske grupe tvrde da su neki od njihovih članova takođe bili zatočeni u svojim kućama.

Turska je ponovo na raskršću između demokratije i autoritarizma, a događaji ovih dana možda će biti ključni za političku budućnost zemlje.

Turska je poslednja u nizu država u kojoj su izbile masovne demonstracije, na kojima sve više mladih jasno staje u odbranu demokratskih vrednosti.

U prethodnom periodu demonstracija je, a uzrokovano teškim tragedijama sa desetinama nastradalih, bilo u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj.