Počinje sastanak šefova diplomatija NATO-a, u fokusu Ukrajina, ali i odnos SAD prema saveznicima

Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO-a, u čijem bi fokusu trebalo da budu nastavak podrške Ukrajini i povećanje izdvajanja saveznika za odbranu, počinje danas u sedištu zapadne vojne alijanse u Briselu.

Sa druge strane, "iza kulisa" bi glavna rasprava mogla da se vodi o odnosu SAD prema NATO-u, prema Rusiji, i prema dve zemlje koje su 1949. bile među 12 osnivača alijanse - Kanadi i Danskoj.

U izjavi juče dostavljenoj novinarima u Briselu, neimenovani zvaničnik severnoatlantskog saveza izrazio je očekivanje da će ministri razmatrati kako da zadrže zamah u povećanju izdvajanja za odbranu i o načinima obnove industrijske proizvodnje u sektoru odbrane.

Naveo je da bi ministri trebalo da razmene stavove i o kontinuiranoj podršci NATO-a Ukrajini i o načinima za dalji razvoj saradnje saveznika sa partnerima iz indo-pacifičkog regiona, među kojima su Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja.

Zapadni mediji, međutim, ukazuju da će državni sekretar SAD Marko Rubio u Briselu naići na saveznike koji su uznemireni, ljuti i zbunjeni zbog želje administracije Donalda Trampa da obnovi veze sa Rusijom, ali i zbog sve žešćih verbalnih napada iz Bele kuće na dugogodišnje transatlantske partnere.

Saveznici su, kako navodi Asošiejted pres, duboko zabrinuti zbog Trampove spremnosti da se približi ruskom lideru Vladimiru Putinu koji NATO vidi kao pretnju, u jeku napora SAD da izdejstvuju prekid vatre u rusko-ukrajinskom ratu.

Zabrinutost su povećali nedavni komentari i uvrede upućene iz Bele kuće prema Kanadi i Danskoj, kao i prema samom NATO-u. I Tramp i potpredsednik SAD Džej Di Vens optužili su Kanadu i Dansku da su "loši saveznici".

Rubio će, kako ocenjuje Asošiejted pres, biti pod snažnim pritiskom da objasni verbalne napade Vašingtona na saveznike - na Kanadu, za koju Tramp kaže da je želi kao 51. saveznu državu SAD, i na Dansku, čiji deo teritorije - najveće ostrvo na svetu Grenland, želi da anektira.

Iako se očekuje da Rubio bude suočen i sa pitanjima o budućoj ulozi SAD u alijansi, njen generalni sekretar Mark Rute izjavio je juče da je posvećenost Vašingtona NATO-u "apsolutno jasna" i izrazio uverenje da će alijansa opstati u sadašnjem obliku, sa SAD unutar saveza.

Na konferenciji za medije povodom ministarskog sastanka, Rute je juče rekao i da je rad na izgradnji "jačeg, pravednijeg i ubojitijeg" NATO-a jedan od ciljeva ovonedeljnog skupa.

"Naši prioriteti su jasni, moramo da izgradimo jači, pravedniji i ubojitiji NATO. To je ono što nam je potrebno da obezbedimo našu budućnost. Zato su ministri ovde ove nedelje. Da osiguramo da smo usklađeni i da aktivno radimo na našem zajedničkom cilju", kazao je Rute u sedištu alijanse u Briselu.

Rute je naveo da će NATO saveznici nastaviti da šalju podršku Ukrajini, navodeći da su u prva tri meseca ove godine već obećali više od 20 milijardi evra bezbednosne pomoći Kijevu za 2025. godinu.

"Pretnja Rusije ostaje. Rusija nastavlja da blisko sarađuje sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom na načine koji ne samo da štete Ukrajini, već predstavljaju rizike i za članice alijanse i širom sveta. Ti i drugi akteri rade na destabilizaciji naših društava sabotažama podvodne infrastrukture, sajber napadima, pokušajima atentata i na druge načine", kazao je Rute.

Uz ministre spoljnih poslova 32 članice NATO-a, na skup će doći i šef ukrajinske diplomatije Andrij Sibiga, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas i predstavnici indo-pacifičkih partnera alijanse.

Biće održan i sastanak Saveta NATO-Ukrajina, uz učešće Sibige i Kalas. Ministri spoljnih poslova članica NATO-a takođe će odvojeno razgovarati sa Kajom Kalas i sa predstavnicima indo-pacifičkih partnera alijanse.