Ekonomista: Trampove carine pogodiće sve države, najviše male, kao što je Srbija

Carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp od 37 odsto na robu i usluge uvezene iz Srbije pogodiće pre svega cenu rada u IT industriji, izvoz robe, kurs dinara, povećaće spoljnotrgovinski deficit, ali će štete imati sve druge države od naglog zaokreta u ekonomskoj politici SAD, rekao je danas profesor u penziji Božo Drašković.

Drašković je za Betu rekao da sada "američki partner domaćih IT firmi u SAD neće biti spreman da prihvati i kompenzira te troškove, pa će se smanjivati cena rada i gasiti radna mesta u Srbiji" i dodao da na dug rok povećanje carinskih tarifa ne donosi ništa dobro ni onima koji uvoze, ni onima koji izvoze.

Tramp je u sredu uveo ujednačene carinske tarife za svu robu i usluge po zemljama, za razliku od dosadašnje četiri vrste carina SAD koje su zavisile od vrste/vrednosti robe i carinskog aranžmana s drugim državama: posebne carinske tarife, složene tarife, "ad valorem" (po vrednosti) i tarifna kvota.

Tramp je na uvoz robe i usluga iz Srbije uveo carinu od 37 odsto što je najveće opterećenje neke temlje Zapadnog Balkana jer Bosna i Hercegovina imaće carinu od 35 odsto, Severna Makedonija 33 odsto, a Crna Gora i Kosovo po deset odsto.

Za EU Tramp je odredio carinu od 20 odsto, za Veliku Britaniju 10 odsto, Švajcarskoj 31 odsto, za Kinu je predvideo carine od 34 odsto, za Tajvan 32 odsto, za Južnu Koreju 25 odsto, a za Japan 24 odsto. Najviše carine je uveo za Kambodžu – 49 odsto, dok je za Vijetnam predvideo 46 odsto.

Srbija u SAD najviše izvozi usluge informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), gume, proizvode namenske industrije. U januaru je vrednost izvoza SAD u Srbiju bila 16,9 miliona dolara, a uvezla je robe i usluga za 66,5 miliona dolara.

Drašković je rekao da će se smanivati izvoz i materijalnih dobara iz Srbije u SAD jer će im cena porasti za taj iznos, a i ta roba će zato biti manje konkurentna.

"To će samo pogoršati i ovako lošu ekonomsku sliku Srbije zbog deficita pet do sedam milijardi evra godišnje u ukupnoj trgovinskoj razmeni sa svetom. Deficit je bolest koja u Srbiji traje decenijama", rekao je Drašković.

Dodao je da će se carine odraziti i na stabilnost kursa i zarada, ekonomski rast, a posledice po Srbiju će biti i veće zbog "haotične ekonomske politike koja se vodi u zemlji, posebno poslednjih petnaestak godina".

Za vrednost smenjenja izvoza Srbije u SAD smanjiće se, kako je rekao, i devizni priliv, "što može dodatno zaoštravati stanje deviznog duga i povećati zaduživanje zemlje za očuvanje nerealnog kursa dinara, kakav danas jeste".

"Postojeći kurs dinar-evro je ekonomski nelogičan i traje dugo. Vrednost dinara je precenjena u odnosu na evro, silom prilika sada će taj odnos postajati sve realniji. Vredost valute jednaka je vrednosti roba na svetskom tržištu. Ako ekonomija raste, i izvoz raste i pozicija valute, a ako nema izvoza, nego se kurs održava zaduživanjem, cena 'zabave' će se jednog dana platiti jer ništa ne traje beskonačno", ukazao je Drašković.

Dodao je da, ako je vrednost domaće vaute precenjana, to stimuliše uvoz, pa je strana roba jeftinija, a uvoz i zarada "cvetaju", dok se domaćim proizvođačima ne isplati izvoz, zbog čega ne raste ni industrija.

Takva politika kursa, po njegovim rečima, koja podstiče uvoz, a destimuliše izvoz, naročito u poslednjih 12 godina odlaže sučeljavanje sa problemima "nezdrave" ekonomije.

"Nerealan kurs je posledica politike vlasti da stanje u ekonomiji slika ružičastije nego što jeste, pa je tako Srbija među najboljima", rekao je Drašković.

Istakao je da se kod donošenja mera ekonomske politike na prvi pogled ne vide lobi grupe, "u aktuelnoj situaciji lobista je predsednik države Aleksandar Vučić".

"Lobista je bilo i ranije, da ne govorim o periodu pre 2000. godine, ali donošenje mera ekonomske politike nakon 2001. godine je bilo pod uticajem, ne dugoročnih razvojnih interesa društva i ekonomije, već interesnih grupa bliskih vlasti da bi se napravile kratkoročne zarade", naveo je Drašković.

Interesne grupe investitora iz inostranstva su, kako je rekao, uticale na donošenje mera ekonomske politke kako bi se obezbedila povoljnija pozicija za veće zarade stranih kompanija.

Primer za to je, po njegovim rečima, privatizacija industrije cementa 2002. godine, kada su multinacionalnim kompanijama prodate tri cementare.

"Potražnja za cementom je ogromna jer građevinarstvo ne može bez tog materijala, pa su zato i profiti ogromni zbog čega je izlobirano da se prodaju stranim kompanijama. Neko je izlobirao da se 2008. proda Naftna industrija Srbije i možda bi bilo prihvatljivo da su prodati kapaciteti za preradu nafte i gasa, ali prodati su i resursi tih energenata koji čine 20 odsto domaće potrošnje", rekao je Drašković.

To se, kako je naveo, pokušava učiniti i s nalazištem litijuma u Srbiji, a prvo se lobira za zakone koji odgovaraju stranoj kompaniji.

Po njegovim rečima, u Srbiji je tako i u sektoru bankarstva "koji je danas 90 rukama stranih banaka, pa svaki građanin plaća rentu za održavanje računa i svaka transakcija 'šiša', jer niko ne pita ljude od struke šta treba raditi".

"Postoji jedan najpametniji i on odlučuje i o železničkoj stanici, investicijama, putevima i to je katastrofa. Nema veze što se sada taj čovek zove Vučić, Vučića će uvek biti ako ne postoji sistem koji razumno donosi odluke", rekao je Drašković.

Lobira se, kako je naveo i za kurs domaće valute da bude stabilan i da uvoz bude jeftin, pa su cene uvezene robe niže nego u zemljama EU.

"To je posledica loše ekonomske politike i loše politike kursa domaće valute. Ne odlučuje guverner o kursu, nego Vučić. Podsticaj koji Srbija daje inostranim investitorima je neverovatno visok i ti biznismeni će podržavati Vučića jer imaju ekonomske interese", rekao je Drašković.

Istakao je da zbog "takve 'politike' koja je pouzdana za tuđe ekonomske interese u Srbiji, ne treba očekivati od EU i Evropske komisije da kaže da Vučić nije demokrata, da je uveo monopol u medije".

"Ako je Vučić pouzdan za ekonomske interese EU, zažmuriće na oba oka, baš ih briga šta Vučić radi u Srbiji i da li upotrebljava zvučne topove", ocenio je Drašković.

Dodao je da su u svetu dominantni ekonomski interesi, ali da je uvođenjem carina takvu politiku Tramp doveo do "apsurda".

Srbija, po rečima Draškovića, kao mala zemlja, morala bi da ima svoju ekonomsku politiku koja će uvažavati njene interese, ali imati i svoju strategiju amortizovanja negativnih efekata uticaja iz sveta.