Rute: Rubio uputio saveznicima i poruku o posvećenosti NATO-u i očekivanje o troškovima

Foto: AP/Geert Vanden Wijngaert

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je danas u Briselu da je američki državni sekretar Marko Rubio uputio "veoma jasnu poruku" saveznicima da su SAD posvećene NATO-u, ali i "veoma jasno očekivanje" da moraju da povećaju izdvajanja za odbranu.

"Saveznici su dobili veoma jasnu poruku od Rubija da su SAD posvećene NATO-u, ali i veoma jasno očekivanje da Evropa i Kanada moraju da preuzmu veću odgovornost za našu zajedničku bezbednost i da nastave da povećavaju izdvajanja za odbranu", rekao je Rute po okončanju dvodnevnog sastanka šefova diplomatija članica alijanse.

Rubio je juče, pred početak dvodnevnog sastanka u sedištu NATO-a, rekao da će SAD ostati u tom vojnom savezu, ali da je neophodno da alijansa bude sposobnija i da zato sve članice treba da povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Poljska je jedina blizu tog cilja koji zahteva američki predsednik Donald Tramp, budući da na odbranu troši 4,7 odsto BDP-a, a obećala je da će sledeće godine dostići i pet odsto. Baltičke zemlje nastoje da dođu do tog cilja, ali u dužem vremenskom periodu, dok većina članica NATO-a izdvaja oko dva odsto BDP-a za odbranu. Nekoliko članica, među kojima su Španija, Italija i Belgija, troše znatno manje od dva odsto BDP-a.

Rubio je danas rekao američkim novinarima da Vašington ne insistira da saveznici iz NATO-a "preko noći" dostignu cilj od pet odsto BDP-a, ali da "misli da članice toliko treba da troše da bi NATO mogao da se suoči sa pretnjama koje je sam identifikovao".

Prema projekcijama NATO-a, SAD su prošle godine izdvojile 3,38 odsto BDP-a za odbranu. Upitan da li će i SAD dostići cilj od pet odsto BDP-a, Rubio je rekao: "Naravno. Idemo ka tome sada."

Generalni sekretar NATO-a je danas rekao i da je na dvodnevnom ministarskom sastanku postignut konsenzus da je ta alijansa "potrebnija nego ikada jer svet postaje sve opasnije mesto".

"Suočavamo se sa stvarnim bezbednosnim pretnjama, od kojih je najdirektnija od Rusije, ali one dolaze i od drugih država i od nedržavnih aktera, na krajnjem severu, na jugu, na istočnom krilu i u sajber prostoru. Sa kojim god izazovima da se suočavamo, moramo da osiguramo da imamo snage i sposobnosti neophodne da se odupremo agresiji i da se odbranimo ako neko načini grešku napadajući nas", kazao je Rute.

On je rekao da će članice alijanse ubuduće investirati "mnogo više", da je mnogo saveznika to već počelo da radi, da će proizvoditi "više i brže", i da će širom vojnog saveza unaprediti industrijsku proizvodnju u sektoru odbrane.

Rute je danas kazao i da nove američke carine ne krše osnivački ugovor zapadne vojne alijanse i da trgovinske sporove između njenih članica ne treba povezivati sa pitanjima koja se tiču odbrane.

Upitan da li će sveobuhvatne carine, koje je u sredu uveo Tramp, uticati na sposobnost članica NATO-a da povećaju izdvajanja za odbranu, na čemu insistiraju SAD, Rute je novinarima rekao da su to dva "veoma različita pitanja".

"Ne treba da ih povezujemo, ne treba da im dozvolimo da se mešaju u naše diskusije", kazao je Rute na konferenciji za medije u sedištu alijanse.

Tramp je u sredu potpisao izvršnu naredbu kojom se uvode carine od najmanje 10 odsto na sav uvoz u SAD, a 20 odsto na uvoz iz EU. Tokom ministarskog sastanka u sedištu NATO-a, nekoliko šefova diplomatija je izrazilo zabrinutost zbog posledica povećanja američkih carina na uvoz iz brojnih zemalja širom sveta.

Član 2 Severnoatlantskog ugovora, kojim je 4. aprila 1949. osnovan NATO, predviđa da će saveznici "nastojati da eliminišu sporove u svojim međunarodnim ekonomskim politikama" i da će "podsticati ekonomsku saradnju između nekih od njih ili između svih njih".

Rute je takođe negirao da nove američke carine predstavljaju kršenje Severnoatlantskog ugovora.

"Ne, mislim da ne. Videli smo u prošlosti mnogo primera razlika u gledištima i sukoba oko carina. To se dešavalo i ranije, a nije predstavljalo kršenje člana 2 (Severnoatlantskog ugovora)", naveo je Rute.

Rute je danas ponovo pohvalio Trampove napore na postizanju mira između Rusije i Ukrajine, navodeći da je "lopta sada u ruskom dvorištu".

"Videćemo kako će se dalje stvari razvijati. Za sada sam impresioniran kako SAD vode pregovore sa Ukrajinom i Rusijom. SAD evropske saveznike u velikoj meri obaveštavaju o tome šta rade i šta se događa", kazao je Rute.

Nekoliko ministara spoljnih poslova evropskih članica NATO-a zatražilo je da se Moskvi odredi rok za odgovor na predlog SAD o prekidu vatre, ali Rute nije želeo da kaže da li podržava taj predlog.

Rute je naveo da NATO "nastavlja da pruža političku i praktičnu podršku" Ukrajini i ponovio da su saveznici u prva tri meseci 2025. obećali više od 20 milijardi evra bezbednosne pomoći Kijevu.

Saveznici su na dvodnevnom sastanku odvojeno razgovarali i sa partnerima - sa predstavnicima indo-pacifičke četvorke (Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja), Evropske unije i Ukrajine.

Rute je rekao da je bezbednost indo-pacifičkog i evroatlantskog prostora "povezana više nego ikad" i da je ruski rat protiv Ukrajine "samo jedan primer pošto Kina, Severna Koreja i Iran nastavljaju da podržavaju rusku ratnu mašineriju".

"To predstavlja rizik za sve nas, ali smo rešeni da osiguramo da budemo opremljeni da im se suprotstavimo. Nastavljamo da jačamo naše veze, uključujući saradnju u odbrambenoj industriji", kazao je Rute o saradnji NATO-a sa indo-pacifičkim partnerima.

Ukrajinskom ministru spoljnih poslova Andriju Sibigi saveznici su rekli da nastavljaju sa podrškom Ukrajini, dok su sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas razgovarali o tome kako mogu zajedno da rade na povećanju izdvajanja i industrijske proizvodnje u oblasti odbrane, naveo je Rute.

"Transatlantski odnos ostaje kamen temeljac evropske bezbednosti i globalne stabilnosti. Uključivanje saveznika koji nisu u EU ostaje ključno, ali treba da iskoristimo ovu jedinstvenu priliku da dodatno učvrstimo saradnju NATO-a i EU", kazao je Rute.