Nije se očekivalo da će predložena reinterpretacija ugovora koju su potpisali britanski predstavnici i oko 500 Maorskih poglavica tokom kolonizacije Novog Zelanda postati zakon. Ali jeste izazvao burnu debatu o pravima starosedelaca i prošlog novembra doveo do jednog od najvećeg protesta u istoriji zemlje.
Predlog zakona je imao za cilj da prekine 185 godina debate o tumačenju ugovora tako što će u zakon uneti posebne definicije za svaku klauzulu i precizirati da se sva prava primenjuju na sve Novozelanđane. Njegov autor Dejvid Simor, koji je Maor, osudio je posebna prava i privilegije samo na osnovu, kako je rekao, rasne pripadnosti.
Ugovor iz Vaitangija određuje odnos između britanske vlade i Maora, a njegove odredbe su od tada potvrđene brojnim zakonima i sudskim presudama. On je obećao plemenima da mogu da zadrže svoju zemlju i zaštite svoje interese u zamenu za ustupanje upravljanje nje Britancima.
Ali dve verzije dokumenta su potpisane, jedna na engleskom i jedna na maorskom i dok su obe obećavale Maorima prava i privilegije britanskih građana, dokumenti su se razlikovali u pogledu ovlašćenja poglavica. Kršenja sporazuma su dovela do obespravljenja Maora, koji se i dalje suočavaju sa velikom nejednakošću.
Otkako je, 70-ih godina prošlog veka, nastao pokret za prava starosedelaca, debata oko Ugovora su sve glasniji u Novom Zelandu. Napori za obeštećenje podstakli su oživlavanje jezika i kulture Maora i rezultirali su nagodbama vrednim milijardu dolara za ukradenu zemlju Maora.
Lider opozicije Kris Hipkins kritikovao je nacrt i optužio njene pristalice da šire "mit o posebnoj privilegiji Maora". On je naveo zaostajanje Maorija u skoro svim sferama - uključujući veće stope siromaštva i lošeg zdravlja i kraći životni vek.
Ugovor iz Vaitangija "nije o rasnoj privilegiji ili rasnoj superiornosti", rekao je opozicioni poslanik Vili Džekson. "Radi se i uvek je bilo o zakonskim pravima koja Maori imaju u svom ugovoru sa krunom."
