Kolektiv Marš sa Drine s članovima Evropskog parlamenta o rudarenju litijuma

Predstavnici Kolektiva "Marš sa Drine" razgovarali su danas sa članovima Evropskog parlamenta o problemu rudarenja litijuma u Srbiji.

Oni su evroposlanike obavestili o posledicama koje bi rudarenje litijuma moglo da ima na životnu sredinu i biljni i životinjiskli svet i ceo ekosistem u dolini Jadra, kod Loznice.

Po rečima evroposlanika Sebastijana Everdinga, rudarenjem litijuma bi bilo ugroženo više od 200 biljnih i životinjskih vrsta.

"Ne smemo dozvoliti da se zbog profita i rudarenja fosilnih goriva i litijuma ugrožava životna sredina", rekao je Everding na konferenciji za novinare posle sastanka s predstavnicima Kolektiva "Marš sa Drine".

Dodao je da je u razgovoru sa predstavnicima udruženja "Narš sa drine", ali i iz materijala koji je imao prilike da vidi shvatio da su ljudi koji žive u dolini Jadra "poslali jasnu poruku da ne žele Rio Tinto".

Rekao je i da je bilo reči o zaštiti vode kojom je ovaj kraj izuzetno bogat.

"Evropa želi litijum, ali neophodno je da se uloži dosta vremena i novca kako bi ekpsloatacija ovog minerala bila što je moguće bezbednija", istakao je Everding.

Naglasio je i da je koprupcija jedan od većih problema u Srbiji i da, "ako se zalažemo za vrednosti koje propagira i koje važe u Evropskoj uniji, onda one moraju da važe i ovde, u Srbiji i nadam se da će biorba protiv korupcije uroditi plodom".

Evroposlanik iz Danske Per Klausen konstatovao je da je otvaranje rudnika litijuma naišlo na otpor ne samo lokalnog stanovništva, već i velikog broja eksperata.

On je istakao da bi, ukoliko se ne primene najsavremenije tehnike i tehnologije, rudarenje litijuma moglo da uništi životnu sredinu i zagadi vodu i da su to glavni strahovi loklanog stanovništva u dolini Jadra, ali i ekspertske i naučne zajednice u Srbiji.

"Rio Tinto ima dugačak spisak kršenja ljudskih prava i ekoloških normi i zakona, a na savesti im je i nekoliko ekoloških katastrofa koje su izazvali u raznim delovima sveta", podsetio je Klausen i ocenio da su zato "strahovi ljudi u Srbiji apsolutno optravdani".

Podvukao je da je "sveopšta korupcija deo svakodnevnog života" i da zbog toga i ne postoji poverenje u državne organe i institucije.

Klausen je istakao da EU ima odgovornost i da se "o rudarenju litijuma mora optvoreno razgovarati, a transparentnost mora da bude na bnajvišem mogućem nivou".

"Vlada Srbije mora da podrži demokrateske principe i učini sve kako bi se sačuvala životna sredina", rekao je Klausen.

Naglasio je da ljudi u Srbiji moraju da pokažu da "ne prihvataju demokratsku represiju i uništavanje životne sredine u cilju sticanja profita".

Jonas Sjosted, evroposlanik iz Švedske, rekao je da je uputio pitanja državnim organima u Srbiji i komapniji Rio Tinto, ali da nije dobio jasne odgovore, te da je zabrinut zbog nivoa korupcije.

"Multinaciopnalne kompanije mogu sa vladama da prave aranžmane koji nisu transparentni. Zato su otvorenost i transparentnost u ovakvim projektima izuzetno važni. Ne može se verovati samo jednoj strani. Moraju se saslušati i građani, pogotovo kada se ima u vidu da je jedna od tih strana vođena profitom i zaradom", istakao je Sjosted.

Naglasio je da je veliki problem pritisak vlasti na građane.

Po rečima Ljiljane Tomović, profesorke Biološkog fakulteta u beogradu, jedna od mera za zaštitu biljnog i životinjskog sveta predloženo je relociranje celog ekosistema, ali to nije moguće.

"Glavni problem je ne samo veliki broj zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, već što bi u tom slučaju došlo do promene ekosistema i to na takav način da bi to bilo neodrživo i da se više nikad ne bi mogao uspopstaviti ekosistem kakav je bio ili kakav je normalan", podvukla je Tomović.

Istakla je da se veliki broj naučnika, biologa i eksperatza protivi ovom projektu i traže da se od njega odustane.