Drakulić: Usvojen samo jedan zahtev proizvođača peleta, nedovoljno da budemo konkurentni
Proizvođačima peleta u Srbiji usvojen je samo jedan od zahteva upućenih Ministarstvu rudarstva i energetike, što je nedovoljno da taj domaći energent postane po ceni konkurentan peletu koji se uvozi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, izjavio je danas Zoran Drakulić, vlasnik kompanije "Bioenergy point", koja je jedna od najvećih proizvođača tog ekološki čistog goriva.
"Usvojen je pravilnik o novim propisima za pelet i brikete, prema kojem će pelet koji se stavlja na tržište morati da prođe laboratorijsku analizu i ispuni stroge normative u pogledu eventualnog sadržaja štetnih materija, ali to nije dovoljno za opstanak ove industrije ako se ne usvoje drugi zahtevi", rekao je danas Drakulić za agenciju Beta.
Dodao je da proizvođači peleta tri godine traže donošenje takvog pravilnika kako bi se zaštitilo tržište Srbije od nekvalitetnog uvoznog peleta i da će se, sada kada je donet taj propis, on primenjivati tek za tri meseca kako bi se obezbedila laboratorija za kontrolu.
Drakulić je rekao da se u Srbiji forsira potrošnje gasa, koji nije čisto ekološko gorivo, i da Srbijagas ima ogromnu finansijsku podršu države za razliku od industrije peleta.
Direktor te kompanije Mladen Stojadinović naveo je da su proizvođači tražili smanjenje cene električne energije, koja se u toj industriji koristi u značajnoj meri, jer je ona u zemljama u okruženju, znatno jeftinija, pa je zbog toga i pelet koji se uvozi u Srbiju jeftiniji u odnosu na cene domaćeg peleta.
On je rekao da domaći proizvođači električnu energiju plaćaju 110-115 evra po megavatu, a da je u Crnoj Gori megavat 40-41 evro, što omogućuje i niže cene.
"Tražili smo zabranu uvoza peleta iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine gde je i drvo jefije i gorivo ili carine od 30-40 odsto, jer i oni na taj način štite svoje tržište, pa zašto ne bi i Srbija", rekao je Stojadinović.
Dodao je da je jedan od zahteva i subvencija od 20 evra po kubnom metru za Javno preduzeće "Srbijašume", koje proizvođačima peleta prodaje drvo, čime bi mu se pomoglo da proda drvo po nižoj ceni, a trošak za državu bi bio godišnje 12 do 14 miliona evra.
Jedan od zahteva, kako je rekao je i subvencija za individualne potrošače peleta kako bi se stimulisali da ga koriste.
Stojadinović je rekao da pregovori nisu prekinuti i da su predstavnici države obećali proizvođačima peleta da će, nakon konsultacija sa nadležnima o zahtevima, za deset dana saopštiti da li će i koje zahteve prihvatiti.
Veliki problem je, prema njegovim rečima i to što će se pravilnik primenjivati tek za tri meseca do kada će uvoznici iz Crne Gore uvesti ogromnu količinu peleta, "što može potpuno zaustaviti domaću proizvodnju u kojoj radi oko 10.000 radnika".
Taj propis, usvojen pre nekoliko dana, predviđa da se u Srbiji prvi put sistematski kontrolišu fizičke i hemijske karakteristike drvnog peleta, kao što su veličina, oblik, postojanost, kalorijska vrednost, nivo vlage i sadržaj pepela, ali i parametri koji direktno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, uključujući prisustvo teških metala – arsena, kadmijuma, hroma, bakra, olova, žive, nikla, cinka, kao i sumpora i azota.
Pre stavljanja na tržište, i proizvođači i uvoznici peleta i drugih drvnih goriva biće obavezni da provere kvalitet kod nadležnog tela, što po oceni Privredne komore Srbije, koja je učestvovala u njegovom donošenju, stvaraju uslovi za zdravu konkurenciju na tržištu, jaču zaštitu potrošača, podsticanje održivog razvoja sektora biomase, najvećeg resursa obnovljivog izvora energije u Srbiji.
