Voda koja teče ne može se preseći - kako Si Đinping promoviše prijateljstvo Kine i Malezije
Kada je, pre više od tri decenije, Si Đinping, tada najviši zvaničnik grada Fudžou na jugoistoku Kine, posetio Maleziju u okviru promocije investicija, duboko su ga impresionirala dva simbolična mesta.
Jedno je hram Poh San Teng, dugovečni spomenik slavnom kineskom moreplovcu Dženg Heu (1371–1433) iz dinastije Ming. Drugo je grad Sibu, koji je postao poznat kao "Novi Fudžou"; nakon što se Vong Nai Sijong, poreklom iz Fudžoua, sa preko 1.000 Kineza preselio u Maleziju pre više od jednog veka.
Kako piše Sinhua, oba mesta svedoče o prijateljstvu Kine i Malezije koje traje vekovima, vezi koju je Si, kao predsednik Kine, više puta obećao da će naslediti i ojačati. Tokom posete Maleziji 2013. godine, citirao je jednu lokalnu poslovicu kako bi izrazio tu posvećenost: "Voda koja teče se ne može preseći", rekao je.
Tokom iste turneje po jugoistočnoj Aziji, koja je obuhvatala i Indoneziju, Si je ponovo istakao nasleđe Dženg Hea i predstavio koncept Pomorskog puta svile 21. veka, ključnu komponentu Inicijative "Pojas i put" (BRI).
Danas, kada Si ponovo putuje u Maleziju u okviru nove državne posete, dve zemlje spremne su da dodatno izgrade svoje dugogodišnje prijateljstvo i plodonosnu saradnju, usmeravajući bilateralne odnose ka obećavajućoj zajedničkoj budućnosti u novoj eri.
Saradnja na brzom koloseku
Na padini s pogledom na projekat Istočne obalske železnice (ECRL) u istočnoj malezijskoj saveznoj državi Pahang, ističe se niz upečatljivih kineskih i malajskih karaktera: "Široke konsultacije, zajednički doprinos, podeljene koristi - gradimo bolju budućnost".
Ova fraza, sažeta i snažna, predstavlja osnovno načelo Inicijative Pojas i put (BRI), koja je danas postala vodeći globalni okvir za infrastrukturu i razvoj, podstičući niz uspešnih partnerstava širom kontinenata.
Kao važna tačka duž drevnog Pomorskog puta svile, Malezija je među prvim zemljama koje su se priključile saradnji u okviru Pojasa i puta. Zahvaljujući zajedničkim naporima i istrajnom zalaganju Si Đinpinga, bilateralna saradnja unutar ovog okvira donela je bogate rezultate.
Značajan primer te saradnje upravo je ECRL – železnica dužine 665 kilometara, čija se izgradnja trenutno odvija punom parom. Kao znak važnosti koju Si Đinping pridaje ovom vodećem projektu, 2017. godine poslao je specijalnog izaslanika na njegovo zvanično pokretanje. Tokom susreta sa malezijskim kraljem, sultanom Ibrahimom Sultanom Iskandarom, prošlog septembra u Pekingu, Si je još jednom pozvao na zajedničke napore kako bi se osigurao uspeh ovog poduhvata.
Kada bude završena, železnica će povezivati manje razvijenu istočnu obalu Malezije s njenim ekonomskim centrom na zapadnoj obali, čime će se poboljšati povezanost i podstaći uravnotežen razvoj. Takođe, postoji potencijal da se poveže sa kinesko-laoškom i kinesko-tajlandskom železničkom mrežom, kao delom Novog međunarodnog kopneno-pomorskog trgovinskog koridora, ključne međunarodne trgovačke rute.
"Ako se to ostvari, ECRL bi mogao da iskoristi celu železničku mrežu Tajlanda i poveže se s Kunmingom u jugozapadnoj Kini preko Laosa, čime bi se omogućilo slobodnije kretanje robe i putnika u regionu", rekao je malezijski ministar saobraćaja Entoni Lok Sijuu Fuk.
Pored železničkog projekta, saradnja Kine i Malezije širi se na sve više oblasti. Kina je ostala najveći trgovinski partner Malezije već 16 uzastopnih godina, a obim trgovinske razmene dostigao je rekordnih 212,04 milijarde američkih dolara u 2024. godini. Poslednjih godina, malezijsko tropsko voće kao što su durijan, mangostin i džekfrut, postaje sve popularnije među kineskim potrošačima.
Tokom prošlogodišnjeg sastanka sa malezijskim premijerom Anvarom Ibrahimom u Pekingu, Si Đinping je ohrabrio Maleziju da kineskom tržištu ponudi još više kvalitetnih i specijalizovanih proizvoda iz Malezije, te je pozvao na bližu saradnju u novim oblastima kao što su digitalna ekonomija, veštačka inteligencija i obnovljiva energija.
"Cvetajuće ekonomske veze Malezije i Kine svedoče o otpornosti i obostranim koristima naših bilateralnih odnosa", rekao je Samirul Arif Otman, ekonomista sa Malezijskog univerziteta tehnologije PETRONAS. "Stalno širenje investicija u sektore visoke vrednosti, kao što su tehnologija, zelena energija i proizvodnja, dodatno će produbiti našu saradnju", dodao je.
Prijatelji u nevolji
Godine 2012, Jong Đun Kong, mladi Malezijac koji je studirao medicinu u Kini, donirao je svoje hematopoetske matične ćelije kineskom dečaku obolelom od leukemije, uspešno spasivši sedmogodišnje dete i postavši prvi strani donator matičnih ćelija u Kini.
Tokom posete Maleziji 2013. godine, predsednik Si se osvrnuo na ovu dirljivu priču kako bi istakao duboko prijateljstvo kineskog i malezijskog naroda. "Ni mi nećemo zaboraviti tu priču",rekao je Si sa dubokom emocijom.
"Nikada nisam mogao da zamislim da će tako jednostavan čin dobiti priznanje na tako visokom nivou", rekao je Jung, danas lekar u bolnici Renđi u Šangaju, za agenciju Sinhua. "Nisam mogao da spavam celu noć kada sam saznao da je kineski predsednik govorio o meni", prisetio se.
Si Đinpingovo priznanje bilo je ne samo lična čast, već i omaž duhu međusobne podrške između naroda, dodao je Jong.
"To ohrabrenje je dodatno učvrstilo moju odluku da ostanem u Kini, da nastavim svoju lekarsku karijeru u spašavanju života, da nastavim sa doniranjem krvi i drugim humanitarnim aktivnostima, i da postanem most prijateljstva između Kine i Malezije", rekao je on.
Si Đinping jednom je citirao malajsku poslovicu koja glasi: "Prijatelj koji razume tvoje suze mnogo je vredniji od mnogih prijatelja koji poznaju samo tvoj osmeh". U njegovim očima, Kina i Malezija su dobri prijatelji koji se mogu lepo slagati, koji se uzajamno poveravaju i oslanjaju jedan na drugog.
Još davne 1974. godine, sa strateškom vizijom, Kina i Malezija probile su led Hladnog rata uspostavile diplomatske odnose, pri čemu je Malezija postala prva članica ASEAN-a koja je to učinila. Kasnije je Malezija bila i prva zemlja koja je pozvala Kinu na dijalog sa ASEAN-om, kao i prva zemlja domaćin samita Kina -ASEAN.
Tokom posete Maleziji 2013. godine, Si je evocirao zajedničku borbu dve zemlje protiv azijske finansijske krize 1997. godine i globalne ekonomske krize 2008, kao i pomoć koju je Malezija pružila Kini nakon razornih zemljotresa jačine 8,0 stepeni, u Venčuanu 2008. godine. Upravo tokom te posete, bilateralni odnosi uzdignuti su na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva.
Deset godina kasnije, Si i Anvar postigli su konsenzus u Pekingu o zajedničkom izgradnji kinesko malezijske zajednice sa zajedničkom budućnošću, otvarajući novo poglavlje u bilateralnim odnosima.
Na širem planu, Si visoko ceni ključnu ulogu Malezije u regionalnoj saradnji kao osnivačke članice ASEAN-a i važnog pokretača saradnje u Istočnoj Aziji. Kineski predsednik je više puta ponovio podršku Kini za predsedavanje Malezije ASEAN-om 2025. godine, kao i opredeljenje Kine za centralnu ulogu ASEAN-a i njegovu stratešku nezavisnost.
"Odnosi Malezije i Kine sve su snažniji tokom proteklih decenija", rekao je Otman. "Danas je ovo partnerstvo dinamičnije nego ikad, zasnovano na dubokoj ekonomskoj saradnji i snažnim međuljudskim vezama".
Komunikacija među kulturama
Povodom proslave 50. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Kine i Malezije prošle godine, Tan Lak Hon, zajedno sa još 86 malezijskih studenata sa Univerziteta u Tjenđinu, napisao je pismo predsedniku Siju, izražavajući svoju posvećenost da budu glasnici i promoteri prijateljstva Kine i Malezije, kao i želju da pomognu u izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću.
U poruci upućenoj kasnije te godine kralju sultanu Ibrahimu, povodom ovog istorijskog jubileja, Si je izrazio zadovoljstvo što je primio pismo tih studenata. "Zadovoljan sam što će se ideja prijateljstva između dve zemlje nastaviti i prenositi dalje", poručio je predsednik.
Ohrabren ovom porukom, Tan planira da otvori nalog na društvenim mrežama kako bi podelio svoja iskustva studiranja i putovanja po Kini sa prijateljima u Maleziji. "Aktivno ću se zalagati za naše prijateljstvo i pomagati u podsticanju značajne komunikacije među studentima iz naše dve zemlje", rekao je.
Si lično je snažan zagovornik jačanja kulturnih i međuljudskih razmena između dve zemlje. Više puta je naglašavao da dobri odnosi među narodima predstavljaju ključ zdravih međudržavnih odnosa.
Tokom svoje posete Maleziji 2013. godine, Si je prisustvovao potpisivanju sporazuma o osnivanju ogranka Univerziteta Sjamen u Maleziji, što je postao prvi prekomorski kampus nekog kineskog univerziteta. Grad Sjamen, baš kao i Fudžou, nalazi se u provinciji Fuđijan, odakle i potiče duga istorija veza sa jugoistočnom Azijom.
Ovaj univerzitet ima posebnu vezu i sa Malezijom i sa samim Sijem. Osnovao ga je 1921. godine Tan Kah Ki, patriotski kineski biznismen i filantrop iz dijaspore, rođen u Sjamenu, koji je ostvario veliki poslovni uspeh u Maleziji i Singapuru. Tokom rada u Sjamenu, Si je razvio duboku povezanost sa ovim univerzitetom.
Danas ogranke ovog univerziteta u Maleziji pohađa više od 9.100 studenata sa svih strana sveta, raspoređenih na 10 fakulteta. Do sada je više od 6.300 studenata diplomiralo na ovom kampusu, koji je postao sjajan primer obrazovne saradnje Kine i Malezije, ali i ključna platforma za jačanje međusobnog razumevanja među različitim civilizacijama.
Mnogi od tih diplomaca danas dele Tanovu odlučnost da promovišu međukulturnu komunikaciju i prijateljstvo među narodima, što je centralna tema u pristupu Sija međunarodnim odnosima.
"Recite mi, koji drugi lider istovremeno govori o viziji budućnosti, a pritom nastoji da razume civilizaciju, vrednosti i kulturu", primetio je jednom prilikom Anvar. "Zato se zaista prijatno osećam u razgovorima sa predsednikom – zbog njegove pronicljivosti i vizije", dodao je.
