Svetska banka: Usporava se privredni rast Evrope i Azije, za Srbiju se u 2025. projektuje 3,5 odsto
Privredni rast ekonomija u razvoju Evrope i Centralne Azije verovatno će se usporiti, navodi se u danas objavljenom ekonomskom izveštaju Svetske banke za ta područja.
Prema projekcijama Svetske banke ekonomski rast u Srbiji će ove godine biti 3,5 odsto, a sledeće 3,9 odsto.
Procena je da će u regionu Evrope i Centralne Azije u 2025. i 2026. rast biti 2,5 odsto i to usled slabije eksterne tražnje i usporavanja privredne aktivnosti u Rusiji.
Rast širom ovog regiona stabilizovao se u 2024. na nivou od 3,6 odsto, čemu je doprinela privatna potrošnja, zajedno sa osetnim povećanjem realnih zarada, priliva doznaka i zaduživanja potrošača, što je nadomestilo slabiju eksternu tražnju, prouzrokovanu niskom stopom rasta u Evropskoj uniji (EU).
Značajna povećanja cena hrane i usluga dovela su do više inflacije, koja je u februaru 2025. porasla na međugodišnjih pet odsto sa 3,6 odsto, zabeleženih sredinom 2024.
Ovo nedavno ubrzanje inflacije, kako je istaknuto, navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože dalju relaksaciju monetarne politike.
"Iako su zemlje Evrope i Centralne Azije prošle godine uspele da očuvaju stabilan rast, održavanje tog rasta postaje sve izazovnije usled globalne neizvesnosti, geoekonomske fragmentacije i niskih stopa ekspanzije ključnih trgovinskih partnera", rekla je potpredsednica Svetske banke, zadužena za region Evrope i Centralne Azije, Antonela Basani.
Dodala je da je za ostvarenje snažnije ekonomske ekspanzije, od presudnog značaja da zemlje tog regiona ubrzaju strukturne reforme na domaćem terenu kojima se podstiču razvoj dinamičnijeg i inovativnog privatnog sektora, preduzetništvo i usvajanje novih tehnologija.
Centralna Azija će verovatno ove i naredne godine poneti titulu podregiona sa najbržim rastom, iako se tokom 2025. i 2026 predviđa usporavanje rasta na 4,7 odsto, i to usled slabije ekspanzije sektora nafte u Kazahstanu, kao i smanjenja obima izvoza i normalizacije priliva doznaka.
Prema projekcijama, stopa rasta na Zapadnom Balkanu opašće na 3,4 odsto u 2025. i 2026, dok bi Centralna Evropa trebalo da zabeleži tek minimalno povećanje, i to na 2,7 odsto.
Projekcije za Rusiju ukazuju na sniženje stope rasta na 1,3 odsto u 2025. i 2026. godini.
Rast u Turskoj će, verovatno u 2025. i 2026. ostvariti skromni oporavak do nivoa od 3,3 odsto, iako će ostati niži od svog dugoročnog trenda jer će eksterna tražnja i dalje biti slaba i nastaviće se ekonomsko rebalansiranje.
Države bi, kako je navedeno u posebnoj analizi, trebalo da ulažu više u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje i razvoj, ali da se istovremeno i usmeravaju na usvajanje globalnih tehnologija i privlačenje stručnih znanja i kapitala.
Da bi zemlje ovog regiona koje trenutno ostvaruju srednji dohodak prešle u kategoriju visokog dohotka, njihove privrede moraju postati dinamičnije, ocenila je Svetska banka.
Zemlje koje su, kako se navodi, uspešno dostigle status visokog dohotka to su učinile zahvaljujući preduzetničkoj dinamici i inovacijama i taj rast bi trebalo da održe koristeći tehnologiju, stručna znanja i kapital kako bi unapredile rast produktivnosti unutar samih kompanija.
"Inovacije i eksperimentisanje u privredi od presudnog su značaja za jačanje produktivnosti i preduslovi za ostvarivanje i zadržavanje statusa visokog dohotka", rekao je glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije, Ivajlo Izvorski.
U izveštaju se zastupa stav da je, umesto u čitav sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), potrebno ulagati u mlade i inovativne kompanije jer upravo one stvaraju nova radna mesta.
Takve mere bi trebalo podržati unapređenjem pristupa izvorima finansiranja, i to naročito dugoročnom i preduzetničkom kapitalu.
U tom regionu, kako je navedeno u izveštaju ne postoji dovoljno finansiranja zato što su preduzetnički kapital i kapitalno finansiranje i dalje na neadekvatnom nivou razvoja.
"Jačanje konkurencije od ključnog je značaja da bi se takvim dinamičnim firmama omogućilo da se probiju. U ovoj regiji posluje previše malih preduzeća niske produktivnosti, dok su velike kompanije malobrojne izvan sektora državnih preduzeća, koja često dominiraju tržištima i guše preduzetničku dinamiku", zaključeno je u izveštaju Svetske banke.
