Neto dobit je 2024, kako je navedeno, bila za skoro 80 odsto manja nego 2023, kada se "vlast hvalila profitom od skoro 960 miliona evra ili 112,4 milijarde dinara".
Još manje je, kako je naveo Zdravković, razumljiv prošlogodišnji pad poslovnih prihoda za 450 miliona evra, sa 4,25 na 3,8 milijardi evra.
U termoelektranama EPS-a proizvede se oko 70 odsto električne energije, a u 16 hidroelektrana oko 30 odsto. U poslednje tri i po decenije maksimalna godišnja proizvodnja elektrana kojima upravlja EPS ostvarena je 2013, kada su tržištu isporučena 37.433 gigavat-sata električne energije.
U trenutku kada je, sredinom 2023. godine smenjen Miroslav Tomašević sa mesta v. d. direktora EPS-a, a na njegovo mesto izabran Dušan Živković, na deponima je bilo 1,96 miliona tona uglja, a prošle godine, međutim, iz uglja je proizvedeno 62,9 odsto struje u Srbiji.
To nije posledica puštanja u rad novih postrojenja obnovljivih izvora energije (OIE) već stihijskog pada proizvodnje uglja na domaćim kopovima.
Niko, kako je navedeno, nije vodio računa o osnovnom pravilu struke, koje nalaže da se proizvodni kapaciteti remontuju, a kopovi uglja proširuju planski, u vreme kada je domaća potrošnja manja, a energija na berzama jeftinija.
Posle sušne 2022, vremenske prilike pogodovale su EPS-u, pa je u 2023, zbog izuzetno povoljne hidrologije, proizvodno "vaskrsao" i te godine skoro uopšte nije uvozio struju, već je izvesne količine čak i izvezao.
Tome su pre svega doprinele hidroelektrane, koje su u 2023. proizvele 34 odsto više struje nego 2022. i za 12 odsto više od prosečne godišnje proizvodnje.
Zbog toga je značajno, na čak 36 odsto, povećano učešće hidroenergije u ukupnoj proizvodnji struje. Pri tome je trošak proizvodnje u hidrocentralama višestruko niži od cene koštanja svakog kilovata u termoelektranama na ugalj i gas i zato je praktično dobra hidrologija "napunila džepove" EPS-a i to je prvi razlog za dobre finansijske rezultate u 2023.
Drugi razlog velikog profita EPS-a 2023. je lako merljiv i svodi se na značajno poskupljenje struje. Za industrijske potrošače cena megavata od maja te godine povećana je na 110 evra, dok je dve godine ranije bila upola niža, od 50 do 55 evra.
Pored toga, te godine struja je za stanovništvo poskupela tri puta za po osam odsto, a pre toga, u septembru 2022, za 6,5 procenata, a sve zajedno, za samo 16 meseci, struja za domaćinstva poskupela 34,4 odsto.
Uz to, u avgustu 2022. je za 83 odsto povećana i naknada koju i građani i privreda plaćaju za obnovljive izvore energije i samo po tom osnovu računi za stanovništvo su uvećani za desetak odsto.
Taj prihod takođe pripada EPS-u, za razliku od akcize i PDV-a, koji se slivaju u državnu kasu.
Naknada za obavezan otkup struje iz OIE imala je veliki negativni uticaj na EPS, jer je obavezan da otkupi tu struju od privatnih investitora po visokoj tarifi, čime su ovi proizvođači imali zagarantovani profit bez ikakvog tržišnog rizika.
EPS je za te namene dobijao sredstva od posebne naknade za OIE, koja čini sastavni deo računa potrošača električne energije, ali je problem nastao zbog razlike između tako sakupljenih sredstava i iznosa koji je EPS morao da uplati privatnim proizvođačima.
Tu razliku morao je da podmiri sam EPS iz sopstvenih sredstava, što je ovu državnu kompaniju koštalo 17,46 milijardi dinara ili gotovo 150 miliona evra.
Od 2022. taksa je uvećana, pa je i ovo uticalo na pozitivan bilans EPS-a u 2023, a zapravo je profit privatnih investitora u OIE prevaljen na sve potrošače, koji tu taksu i plaćaju.
O rezultatima za 2024. se Skupština EPS-a oglasila samo šturim saopštenjem, ali se ne oglašavaju Norvežani, članovi Nadzornog odbora.
Njihov dolazak sredinom 2023. predsednik Aleksandar Vučić najavio je, naveo je Zdravković, kao "navodnu potvrdu da vlast hoće da se otkači od partijsko-parazitskog sistema" u državnim preduzećima, ali sudeći po rezultatima nisu pomogli da EPS pod njihovim nadzorom ostvari bolje rezultate nego prethodna uprava.
