Đorđe Simion, pobednik prvog kruga izbora u Rumuniji: Desničarski populista, za neke ekstremista

Đorđe Simion, ubedljivi pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju u Rumuniji, važi za krajnje desnog populistu koji se protivi daljem slanju pomoći Ukrajini, zbog čega neki strahuju da bi njegova eventualna pobeda mogla da podrije jedinstvo Evropske unije i NATO-a i evropsku stabilnost.

Simion, 38-godišnji lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, nadmašio je ostalih 10 kandidata na jučerašnjim izborima, osvojivši 40,96 odsto glasova na talasu široko rasprostranjenog nezadovoljstva građana političkim establišmentom, navodi Asošiejted pres.

U drugom krugu 18. maja rival će mu biti prozapadni reformista Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, koji je juče dobio 20,99 odsto glasova.

I Simion i Dan važe za izrazito antiestablišment kandidate, ali su ideološki na suprotnim stranama.

Politička scena Rumunije je promenjena krajem prošle godine, kada je Ustavni sud poništio predsedničke izbore na kojima je krajnje desni autsajder Kalin Đorđesku osvojio najviše glasova (22,4 odsto). Izbori su poništeni uoči drugog kruga, posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist Đorđeskua, što je Moskva demantovala.

Simion, koji je na tim izborima zauzeo četvrto mesto i potom podržao Đorđeskua, rekao je prošle nedelje za Asošiejted pres da se "narod sada budi, nakon što je 35 godina živeo u laži da je Rumunija demokratska zemlja".

Simion je 2019. osnovao Alijansu za ujedinjenje Rumuna, koja je tamošnjoj javnosti postala poznata na parlamentarnim izborima 2020. zalaganjem za "porodicu, naciju, veru i slobodu". Od tada je udvostručena podrška Simionovoj stranci, koja je trenutno druga po snazi u Parlamentu. Ta stranka se protivi istopolnim brakovima i ima bliske veze sa Rumunskom pravoslavnom crkvom.

Simion snažno podržava predsednika SAD Donalda Trampa. On je prošle nedelje rekao za AP da je njegova Alijansa za ujedinjenje Rumuna "savršeno usklađena" sa Trampovim pokretom MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom).

Politička platforma Simiona izgrađena je na žestokoj agendi protiv establišmenta i populističkoj retorici. Tokom pandemije korona virusa, njegova stranka je organizovala brojne demonstracije protiv vakcinacije i karantina, iskoristivši široko rasprostranjeno nepoverenje prema vlastima, navodi AP.

Poništavanje prošlogodišnjih izbora Simion je označio kao "državni udar" i usvojio je snažniju populističku retoriku i verske poruke kako bi pridobio Đorđeskuove birače. Politički sistem Rumunije on opisuje kao "hibridni režim" koji nije uspeo da obezbedi demokratiju posle prevrata 1989. kojim je srušena vlast komunista.

"Oni su glasali za promenu, a nije im dozvoljeno da izvrše tu promenu. Zato se ponovo kandidujem - imam dužnost prema demokratiji, prema ustavnom poretku, da obnovim vladavinu prava, da ponovo uspostavim volju rumunskog naroda", rekao je Simion za AP.

Burne reakcije izazvao je u martu, kada je na protestu izjavio da bi odgovornima za sprečavanje druge predsedničke kandidature Đorđeskua trebalo "odrati kožu na trgu", te su tužioci protiv njega otvorili krivičnu istragu zbog podsticanje na nasilje. On je negirao optužbe, rekavši da je to bila "politička metafora".

Posmatrači ga dugo opisuju kao proruskog političara i upozoravaju da bi njegov dolazak na čelo Rumunije podrio EU i NATO u jeku rata u Ukrajini. Simion te tvrdnje odbacuje kao "klevetničku kampanju levičara" i navodi da je Rusija bila "glavna pretnja" Rumuniji u poslednjih 200 godina i da je to i danas.

"Zato nam je potreban jak NATO i potrebne su nam trupe na terenu u Rumuniji, Poljskoj i baltičkim državama", rekao je Simion, uprkos tome što se protivi daljem slanju vojne pomoći Ukrajini.

O Evropskoj uniji Simion kaže da želi "više moći za 27 država, a ne za evropske institucije", i dodaje da je "potpuno usklađen" sa pozicijom italijanske premijere Đorđe Meloni, jedine šefice vlade u EU koja je bila na Trampovoj inauguraciji u januaru.

Simion je rođen 1986. u gradu Fokšani na istoku Rumunije, diplomirao je ekonomiju i administraciju u Bukureštu, a magistrirao u Jašiju, baveći se zločinima iz komunističkog doba.

Bio je pripadnik navijačkih grupa, a bavio se i aktivizmom - pridružio se protestnom pokretu protiv kontroverznog projekta iskopavanja zlata, koji je kanadska kompanija trebalo da realizuje u planinskom zapadnom regionu Rumunije, gde su neka od najvećih nalazišta zlata u Evropi.

Zalagao se i za ponovno ujedinjenje sa susednom Moldavijom, zbog čega je proteran iz te zemlje, koja mu je više puta zabranila ulazak, uz obrazloženje da pokušava da je destabilizuje. Ulazak mu je zabranjen i u susednu Ukrajinu zbog "sistemskih antiukrajinskih" aktivnosti, navodi AP.

O Moldaviji i Ukrajini Simion kaže da je "u njihovom interesu da imaju dobre odnose" sa Rumunijom, članicom NATO-a od 2004. i Evropske unije od 2007. godine.

Agencija Rojters navodi da je Simion poznat i po zalaganju za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine.

Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Zigfrid Murešan rekao je danas da Simion "nije konzervativni političar, već antievropski ekstremista".

"Njegov izbor (za predsednika) bi ugrozio Rumuniju i evropsku stabilnost i značio bi stratešku pobedu Rusije. On ne nudi održiva rešenja za izazove Rumunije", kazao je Murešan.

Međutim, profesor političkih nauka Univerziteta u Bukureštu Klaudije Tufis navodi da su preterane optužbe da je Simion ekstremista ili da je proruski orijentisan. On kaže da bi Simon kao predsednik mogao da liči na mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je Briselu dugo trn u oku.

"Moja glavna kritika se pre svega odnosi na njegove vrednosti. On je snažan protivnik bilo koje vrste politike identiteta, tako da će se veoma oštro suprotstaviti LGBT pitanjima i rodnim temama", rekao je Tufis za AP.

Naveo je da Simionu nedostaje jak tim koji bi mu pomogao da se nosi sa velikim krizama.

"Kada je reč o suočavanju sa geopolitičkom krizom, oni su potpuno nepripremljeni", kazao je Tufis.

Simionov rival u drugom krugu, prozapadni reformista Nikušor Dan, 55-godišnji je matematičar i bivši antikorupcijski aktivista koji je 2016. osnovao stranku Unija za spas Rumunije.

On je danas novinarima rekao da predstoji "težak drugi krug protiv izolacionističkog kandidata".

"Ovo je bio demokratski proces koji je Rumuniji bio potreban. Ovo neće biti debata između pojedinaca, to će biti debata između prozapadnog i antizapadnog pravca za Rumuniju. Pozivam sve Rumune da budu deo ove bitke i optimista sam da ćemo pobediti", kazao je Dan.

Treće mesto na jučerašnjim izborima zauzeo je kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku sa 20,07 odsto, svega 0,9 odsto manje od Dana. Četvrti je bio bivši premijer Viktor Ponta sa 13 odsto glasova, dok je Elena Laskoni, koja je na izborima u novembru bila druga, sada osvojila peto mesto sa svega 2,6 odsto glasova, zbog čega je odmah najavila ostavku na mesto lidera Unije za spas Rumunije.